[BFF]: DOMAĆI KRATKI DOKUMENTARNI FILMOVI

U takmičarskoj kategoriji "Domaći kratki dokumentarni film" 63. Beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma – Filmskog festivala Beograd, prikazano je sedam ostvarenja. Ako bi se tražila zajednička tema ovih filmova, onda bi to mogla biti zajednica, a poenta, koju potvrđuje većína ostvarenja u ovoj selekciji, ona jednostavna istina da se čovek uz podršku porodice, prijatelja, partnera, komšiluka ili sunarodnika, lakše hvata u koštac sa nedaćama koje život donosi. 

Vijetnam, rediteljke i scenaristkinje Jovane Kovanović, predstavlja pogled u svakidašnjicu beogradskog naselja popularno nazvanog Vijetnam. Kroz naraciju uličnih heroja i njihovih majki upoznajemo se sa omladinom koja oseća žal za  prohujalim detinjstvom i strepi od budućnosti. Okupljanja u obližnjem parku, odlasci na utakmice lokalnog fudbalskog kluba i crtanje grafita je ono što im je navika i uteha. Ovaj društveno osvešćen film u nepunih pola sata prikazuje velike borbe malih ljudi. Koristeći se klasičnom tehnikom za ovaj žanr, intervjuom, akteri nam govore o svom životu i svojim razmišljanjima, ostavljajući utisak iskrene ispovesti.

Pogledi zatvorenih očiju Dore Filipović bavi se nimalo lakom temom: nedostatkom vida, ali u obradi takve teme autorka ruši predrasude i mitove koji prate ovaj hendikep. Zvuk je u ovom filmu najbitniji element i on nam najviše dočarava živote aktera. Naime, gledaoci ne vide aktere, ali ih čuju: igra svetlosti, nejasne forme, zvuk motora, žamor, rominjanje kiše, huk košave, pljuskanje vode – to su elementi kojima nam dokumentarac Dore Filipović približava živote slepih i slabovidih osoba. Reč je, dakle, o poetskom dokumentarcu koji putem upečatljivih prizora, oblika, prostora, i uz pomoć obilja zvukova, uspeva da dopre do emocija gledalaca, i koji treba obavezno pogledati.

Živopisna i nadasve autentična ženska pevačka grupa glavni je akter filma Ringišpil Luke Popadića. Pratimo učestvovanje "Raspevanih Požežanki" na takmičenju pevanja izvornih srpskih pesama. Film prikazuje treću dob kao dob punu života, i predstavlja pravo osveženje među filmovima kojima je to tematika. Doduše, nije sve smeh i šala za ove junakinje: drugi deo filma nam donosi ispovesti o gubicima voljenih i ličnim tragedijama. Uprkos tome, one ostaju jake i pružaju podršku jedna drugoj na životnom ringišpilu. Još jedan izlagačko-posmatrački dokumentarac koji je pobrao zasluženi aplauz publike i koji vredi pogledati kako zbog inovativnog pristupa temi, tako i zbog šarmantnosti samih Požežanki.

Excerpt "Carousel" (Ringispil) (2015) - directed by Luka Popadić, co-producer Mário Gajo de Carvalho from Mário Gajo de Carvalho on Vimeo.
  

Čisto posmatrački dokumentarni film Just Another Day in Egypt Nikola Ilića i Corine Schwingruber Ilić upoznaje nas sa političkim stanjem, ali i svakodnevnim životom u Egiptu. Dolazak novog predsednika na čelo ove revolucijom razorene zemlje nije značilo i osvit novog doba za običnog čoveka, a nemaština koja se uvukla u sve pore egipatskog društva ne da se lako odstraniti. Insertima iz svakodnevice egipatskog naroda film uspeva da izazove empatiju gledalaca, ali mu na mahove nedostaje zajednička nit prikazanih kadrova. Iako ne donosi ništa novo žanru i temi, kao svedočanstvo surove egipatske realnosti ima neporeciv društveno-istorijski značaj.

Može se reći da je Ana Trebše, autorka filma Dolce Vita, od Federika Felinija pozajmila samo naslov. Njeni junaci su sušta suprotnost Felinijevim: par mladih koje je povezala ljubav i kojima je ta ljubav sasvim dovoljna za život, i ništa im ne pada teško. Radnja filma je smeštena na hrvatskom ostrvu Kaprije, gde žive Livia i Borko. Uspeli su u onome što mnogi ne uspeju tokom života; zadovoljni su onim što imaju i ne treba im više. Snimana uglavnom u eksterijerima, ova morska saga predstavlja zapis svakodnevnog života na primorju, ali se ne izdavaja od konkurencije.

Treći prostor, pak, Draga Latinovića i Ilije Galonje, koji traje samo sedam minuta, jedini je refleksivni dokumentarac, na granici eksperimentalnog filma, i zasnovan je na tehnici slike u ogledalu. Uz prateći hor koji asocira na budističke monahe i daleki Tibet, Treći prostor ostavlja puno prostora za slobodnu interpretaciju prikazanog. Međutim, s obzirom na apstraktan i nepristupačan materijal, teško je dokučiti poruku ovog ostvarenja bez pomoći autora.

Osmočlana porodica Pečenković pružila je režiseru Stefanu Krasiću pogled u svoj svet. Ukras sveta je simpatičan film koji opisuje odrastanje na selu uz mnogobrojne duhovite momente najmlađih članova porodice u fokusu. Ovaj posmatrački film nam bez komplikovanih filmskih tehnika na jednostavan način približava jednu porodicu, ali baš kao i Just Another Day in Egypt i Dolce Vita, ne donosi mnogo autentičnog u žanr dokumenarng filma, i čini se da nema neke posebno originalne poente.  

Nina Bovan

Nina Bovan (Beograd, 1992), studentkinja je sociologije. Objavljuje tekstove na internet portalima, a neki se mogu pronaći na ovom linku

 (Prikaz je nastao u okviru radionice kritike "Filmske sveske", održane na 63. Beogradskom festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma, pod mentorstvom Ivana Velisavljevića.)