Pojavom svakog novog dobrog srpskog filma (a takvim je, sticajem
okolnosti, ove godine bilo neočekivano puno) krivica onih koji su svojim
zločinjenjem, brljotinima i nedopustivo ležernim i/ili neukim
izgovorima za film rasterali dobar deo publike, u ranijem periodu čak i
bezrezervno odanoj srpskim filmskim ostvarenjima, biva sve veći. Ipak,
nije ovo mesto za vaganje grehova na dušama dunstera i mutivoda, ali
barem onda možemo da jasno i glasno skrenemo pozornost na
odmereno-osnovanih hvalospeva vredna ostvarenja ovdašnjih autora.
A takav je Travelator, novi film Dušana Milića, autora Jagode u supermarketu, Guče i TV serije Folk. Milić je dugo nosio manje-više opravdanu stigmu zanimljivog autora koji ponajpre ume da odabere i profiliše glavnu temu filma/serije. Sva pomenuta ostvarenja su bila intrigantna dela sa dosta nedostataka, a Travelator predstavlja krupan korak napred za Milića po svim aspektima zanata kojima se ovih deceniju i po bavi.
Travelator je, srećom i nekim čudom, uspeo da prevaziđe, činilo se, nepremostivu prepreku – bezmalo pola decenije dugo batgranje u postprodukcionom paklu, te je povoda za pohvale Milića i ekipa zapravo još više. Na planu konkretnih dometa mu, Travelator ima dosta toga da pokaže i dosta toga važnog čime slobodno može da se diči na duži vremenski rok.
Travelator je, ne samo po srpskim aršinima mereno, retka sorta – film u kome zapravo sve funkcioniše. Dušan Milić (i scenarista i reditelj) uspeo da je da bez uočljivijih šavova spoji donekle oprečno – žanrovsku konsekventnost i arthouse odrešitost po pitanju stila i preovlađujućeg tona. Tako priča o mlađem gejmeru, stanaru od svih zaboravljenih izbeglčkih kampova po gradskim obodima koji dospeva u Las Vegas sa zadatkom da ubije tajkuna i donedavno zaštićenog svedoka nudi dovoljno pokrića da je sagledamo i premeravam i kroz prizmu žanrovski prillično precizno određenog krimi-filma i kao arthouse odvažnu filmsku povest o beznađu u koje goni odrastanje u zlokobnom okruženju teških nepravdi i očaja.
U smislu drugopomenutog, a kroz, premda vremenski i prostorno razglobljenu, ipak suštinski konvencionalno ustrojenu i tretiranu naraciju, Milić dospeva do pomalo nenadane, a vešto artikulisane liričnosti, kojoj Travelator umnogome ima da zahvali na jakoj emotivnosti koja ovu priču nosi, određuje, pa i oneobičuje. Milićev rediteljski postupak je tako u isti mah i radikalan i tradicionalistički, a priča bez previše nepoznatih ostavlja i utisak naturalizma i nepatvorenosti i primetne artificijelnosti. Po toj osnovi, a ne samo po njoj, ovaj Milićev film zauzima potpuno apartnu poziciju u novijem srpskom filmu, istovremeno najavljujući nesvakidašnju i potentnu autorsku poetiku.
Uz odličan dizajn, izvrstan rad direktora fotografije Petra Popovića, lako raznatljiv muzički skor, podosta intrigantne simbolike i zaumnog podteksta, te odlično gradiranu glumu i Nikole Rakočevića i ostalih, te zbilja izvanredno sročeni segment konačnog obračuna Travelator u neku ruku iznenađujuće lako stiže do titule najboljeg srpskog filma i to u zaista ozbiljnoj konkurenciji ovogodišnje, da ponovimo, neosporno berićetne filmske žetve.
Režija: Dušan Milić
Uloge: Nikola Rakočević, Boris Isaković, Khetanya Henderson, Branka Šelić, Jack Dimich, Milan Jovanović Strongman, Slavko Labović
Ocena: 4,5/5
Izvor: City Magazine
No comments:
Post a Comment