KOLIKO JE UTICAJ FILMSKIH KRITIČARA?

Novosti su anketirale bivše i sadašnje kritičare o stanju na sceni. Tom prilikom oglasila su se i dva Nova kadra - Srđan Vučinić i Dimitrije Vojnov

 

A. POPADIĆ | 28. mart 2014. 06:48 | Komentara: 0

Sužen prostor u medijima, sve manje istinskih autoriteta, konkurencija „amatera“ sa interneta

Tweet

Kadar iz filmskog hita „Ajronmen“

DAVNO su prošla vremena kada su ocene uglednih filmskih kritičara mogle da odrede sudbinu filma. Nekada su od njihovog suda strepeli veliki studiji, reditelji, glumci, a gledaoci s pažnjom čitali šta pišu. Međutim, loše kritike najpoznatijih imena u ovom poslu danas gotovo da nemaju značaj za publiku, pa i filmovi sa „jednom zvezdicom“ zarađuju stotine miliona dolara.

Generalni sekretar međunarodnog udruženja filmskih novinara Fipresci Klaus Eder, za „Novosti“, iskreno priznaje da „filmski znalci danas nemaju nikakvu moć“.
- Profesija kritičara nestaje, jer je za njih sve manje prostora u novinama i na televiziji. Magazini, posebno oni filmski, gase se, a u dnevnim novinama ne žele kritike nezavisnih, umetničkih filmova. Traže da pišemo o blokbasterima, zabavnim komedijama, jer to „zanima njihove čitaoce“ - jasan je Eder.
Književnik i filmski kritičar Srđan Vučinić smatra da savremena kritika ima uticaj jedino u oblasti autorskog filma. Tu je, kaže, reč kritičara uticajnih glasila još uvek važna, često i presudna.
- Kod nas trenutno ozbiljnih kritičara u filmu, osim časnih izuzetaka, praktično i nema. Nepovratno je prošlo vreme velikih autoriteta među kritičarima u svim oblastima umetnosti, poput Lazara Trifunovića, Jovana Hristića, Zorana Mišića, Mihiza, Dušana Stojanovića, Bogdana Tirnanića - kaže Vučinić i dodaje da je „verovatno i to jedan od razloga što je i sama umetnost toliko pomodna i efemerna“.

ŠIRINA PROMIŠLjANjA KADA razmišlja o budućnosti filmske kritike Saša Radojević ima „dvostruko osećanje“: - S jedne strane, smanjuje se prisustvo kritike u vodećim štampanim i elektronskim medijima, a sa druge strane, uvećava se njihov broj na internetu. Nadam se da će se iz te širine promišljanja o filmu na internetu formirati krug profesionalaca, kao što su se nekada kritičari kod nas kalili u studentskim, rok i omladinskim novinama.

Scenarista, dramaturg Dimitrije Vojnov već osam godina ne piše kritike, već je „onaj o kome drugi pišu“.
- Naša kritika je u krizi, ali ne krizi pisanja već krizi objavljivanja. Tužno je što, recimo, vaše novine nemaju redovnu filmsku kritiku, a pravi temat o tome. To je pravo pitanje. Dobrih kritičara kod nas ima, ali su potisnuti u alternativne medije ili čak oterani u inostranstvo - ocenjuje Vojnov.
Njegov kolega Saša Radojević smatra da naši filmski kritičari više nemaju „ideološku moć“, ali su i dalje uticajni.
- Ideologija je postala manja važna, ali moć etabliranih kritičara je još prisutna. Oni su važni činioci različitih instanci preko kojih država distribuira novac. Imaju mogućnost da marginalizuju sve one filmove koji ne pripadaju glavnim tokovima finansijske i političke moći - kaže ovaj reditelj i scenarista.
Velika „pretnja“ profesionalnim kritičarima su i anonimci koji svoje ocene filmova ostavljaju na društvenim mrežema i na specijalizovanim sajtovima.
- Na internetu je mnogo kritičara-amatera koji pišu o filmovima, bez ikakvih profesionalnih standarda - smatra Klaus Eder, dok Vojnov ocenjuje da su mnogi ljudi koji se nazivaju amaterima u Srbiji ozbiljniji i obavešteniji od profesionalaca:

- Kada pogledate šta pišu i izgovaraju kritičari u uglednim medijima često vam dođe da se postidite ako niste potpuno zalutali u bioskop. Filmska kritika se preselila na internet i u globalnim okvirima, ali ona tamo ima i elemente profesionalnog angažmana. Internet je značajno suzio prostor, jer su sada tekstovi svima dostupni, pa lokalni mediji teško „gaje“ svoje kritičare. Ali, pošto većina medija u Srbiji nema kritiku, ne mora da brine zbog toga.
Srđan Vučinić kaže da anonimci i amateri ne predstavljaju nikakvu opasnost, pod uslovom da postoje ozbiljni kritičari koji imaju svoj glas i uticaj u jednoj kulturi.
- Bojim se jedino da su kulture poput naše sa vrha sve više skrojene tako da budu poligoni amatera i anonimusa - zaključuje Vučinić.

Izvor: Novosti