Dimitrije je pogledao OTMICU iz programa ovogodišnjeg FESTa,
SOLIDNI NASLOVI
OTMICA je već pomalo bajat film koji kod nas stiže posle Gringrasovog KAPETANA FILIPSA. Za razliku od Gringrasa, Tobias Lidholm u OTMICI uspeva da održi žanrovsku konzistentnost time što uvodi paralelne radnje kao postupak sakrivanja detalja od publike i građenja napetosti a ne kao grešku koja rezultira time da reditelj pokaže sve karte koje je junacima podelila sudbina daleko pre kraja partije. Otud, paralelna radnja kao segment koji je potopio Gringrasov film kod Lidholma predstavlja adut. Sve ostalo je manje-više slično, sirovi realizam, sudar dve različite interpretacije globalizacijskih procesa, jedne zapadne korporativne i druge somalijske subalterne. Paradoksalno, Gringrasov holivudski film zanimljivije prikazuje Somalijce a Lidholm zapadnjake iako bi se od Holivuda i Evrope očekivala obrnuta podela posla.
No comments:
Post a Comment