O DIREKTORU FCSa

 

Novi kadar Dimitrije Vojnov na svom blogu razmatrao je nesposobnost Filmskog centra Srbije da izabere novog direktora,

 

Kolektiv Filmskog centra Srbije koji inače šest godina ni nema direktora već vršioca dužnosti odjednom biva "kolektivno" nezadovoljan programom iako je teško reći da su se prethodno mogli navići na tako ambiciozne tekovine institucionalne kulture kao što je program. Upitani da se opredele između dva ponuđena programa, ovi "buntovnici na državnoj plati" su odlučili da prekriže listiće i ne podrže ni jedan ni drugi. Ovo je potpuno u skladu sa praksom srpskog državnog službenika da ne odgovori ono što ga se pita nego da prokomentariše onoga ko pita.

Potom je Upravni odbor, koji je trebalo da se izjasni između dva preostala kandidata, odlučio da se opredeli za nekog novog koji se nije prijavio, možda se još uvek nije ni rodio. Naravno, i Upravni odbor ima pravo da ne bude zadovoljan kandidatima na nekom suštinskom nivou ali onda treba sam da traži direktora a ne da ponižava učesnike i javnost ovom farsom o konkursu.

Rezultat svega ovoga je da Filmski centar Srbije sada ponovo mora da ima vršioca dužnosti dok se ne izabere "pravi direktor". Dok ne izraste taj "stalni", ovaj "mlečni" direktor će biti pouzdan znak da Filmski centar ne može da odbrani ni elementarnu autonomiju od državnih institucija i da uopšte nije slučajno žrtva svake stranačke smene koja se desi. Filmski centar očigledno ne samo da je nesposoban da se osamostali već neprestano i traži zaštitu svojih partijskih "padrina".

Otud ni ne može da funkcioniše na bilo koji način iznutra već samo uz pomoć pritiska spolja, od ljudi koji nisu ni na koji način ozvaničeni ili izabrani kroz organe Filmskog centra. Samim tim, ni direktor ne može biti onaj ko se prijavio na Konkurs već neko ko se pojavljuje mimo procedure.

Sve ovo naravno dovodi u pitanje funkcionisanje Filmskog centra Srbije u pogledu njegovih drugih aktivnosti a to je, hteli mi to ili ne, formulisanje kulturne politike ove države u domenu filma. Ljudi koji ne mogu da steknu poverenje javnosti ni u ovako jednostavnim slučajevima sasvim sigurno ne mogu da kredibilno obavljaju poslove koji su uvek u senci delikatnih stvari kao što su konflikt interesa, lične netrpeljivosti i sujete, sposobnost da se proceni nečiji umetnički rad itd.

Filmskom centru Srbije se već godinama nije verovalo, ne samo zato što nije radio pošteno već i zato što je u poslednje vreme dovedeno u pitanje da li je i dalje instrument nekih "sivih eminencija" ili je samo reč o neznanju i bahatosti. Sva je prilika da ni stari oligarsi više ne mogu da drže ovu raspuštenu družinu u kakvom-takvom redu. Samim tim, kada do sledećeg konkursa dođe, videćemo ko će uopšte biti spreman da se prijavi, rizikuje javno poniženje i potom dalje radi u takvom ambijentu.

Filmski centar Srbije je u svojim organima sporadično imao čak i vrlo kredibilne ljude, ali su se i oni u tim prostorijama ponašali kao junaci Lemovog romana "Solaris". Junaci tog romana, naime, suočeni sa "planetom koja misli", morali su da prožive ovaploćenje svojih tajni i krivica, usput gubeći razum. 

Tako su i ljudi koje šaljemo u FCS suočeni sa "institucijom koja misli" i budi sve ono najgore u njima. 

 

Izvor: Doba nevinosti