JELICA SRETENOVIĆ O VOJNOJ AKADEMIJI, NOVIM I NESUĐENIM ULOGAMA

VEĆ stečenu popularnost "zasladila" je, krajem osamdesetih godina prošlog veka, pesmom "Čokolada" koju je pevala sa Nešom Leptirom. O popularnosti koju joj je doneo "Bolji život" ne moramo ni da "zucnemo". Dovoljno je spomenuti da je i danas,posle toliko odigranih glumačkih "partija", zovu - Koka. Iz tog vremena, ostala joj je "sklonost" ka igranju „lafovskih“ uloga, pa je Jelica Sretenović sa širokim osmehom prihvatila Burazera iz "Vojne akademije". Još u prvom delu serije videli smo da ona nije samo šef kuhinje u ustanovi koja školuje profesionalne vojnike. Ona je neko ko prati tu decu, ko ih bodri, ko za njih zdušno navija. I neko ko će u filmu, čija je premijera 6. novembra u Sava centru, a potom u drugom delu serije (emitovanje na proleće, na RTS 1) tek pokazati koliko je plemenit. Glumica kaže da će se u novih sedam epizoda osvetleti i privatni život njene junakinje.

 - Ona će izaći iz kuhinje - kaže kroz osmeh Jelica, odlučna da nam ne otkriva detalje, ali nas uverava da je nastavak priče urađen još impresivnije od prvenca. - Tako je to sa rediteljem Dejanom Zečevićem. Poseban je dar umeti sa glumcima, onako opušteno raditi, a dobiti baš ono što hoćeš.

Da nije dobila ovu ulogu, kaže, mnogo toga ne bi naučila. Ovako, sada zna da na Vojnoj akademiji studiraju mladi ljudi koji, kaže, pucaju od zdravlja, a koje odmah po završetku studija čeka zaposlenje.

- Saznala sam i da ima mnogo lepih i pametnih devojaka koje se odlučuju za ovu profesiju. Videla sam i da se studenti odlično hrane, pa sam stalno bila gladna na setu (smeh). Kada samo snimali završne scene, u kojima su kadetima svečano uručene diplome, bilo je mnogo građana, scene parade su sjajno urađene, tako da sam se vratila u vreme kada je vojska zaista bila cenjena, kada je postojala kolektivna svest da svi pripadamo toj državi, da nismo prepušteni sami sebi. Zaista je bilo dirljivo.

* Kako se borite sa statusom slobodne umetnice, koji je nekada bio ideal, a sada balast?
- Celog života sam bila, slobodan umetnik jer mi je tako odgovaralo i mislila sam da je poštenije da radim i posvetim se svojoj deci. Biti u tom statusu danas je strašno. Nameti su veliki i ispadne da više od pola honorara moramo da dajemo državi, pa je pitanje za šta treba da radimo. Zato nisam uspela da završim ni papirologiju za penziju, a ako bih izabrala porodičnu penziju na koju imam prava jer mi je suprug preminuo, onda ne bih mogla da radim. Znam da je ova zemlja iscrpljena, ali nešto mora da se uradi za umetnost. Sve će više biti slobodnjaka, jer pozorišta ima malo, a glumaca mnogo, i zato bi trebalo da im se daju neke olakšice, a ne da se marginalizuju, da se od njih prave socijalni slučajevi. Sad smo dobili novog ministra kulture, pa se nadam da će se malo "začeprkati" po ovom problemu.

Intervju u celini možete pročitati ovde:  http://www.novosti.rs/vesti/spektakl.147.html:461691-Jelica-Sretenovic-Koza-nam-je-i-dalje-tesna