ESTETIKA ZAVERE

Novi kadar Dimitrije Vojnov napisao je tekst o prikazivanju atentata na Džona Kenedija u kinematografiji i popularnoj kulturi u povodu pdesetogodšinjice ovog događaja. Prenosimo najzanimljivije delove iz te kolumne:

Kenedijevo ubistvo je ispraćeno talasom konspiroloških, aktivističkih i nevladinih preispitivanja koja su bila vrlo aktuelna tokom šezdesetih i sedamdesetih da bi zamrla tokom osamdesetih. Ipak, početkom devedesetih interesovanje za atentat u Dalasu doživljava silovit uspon zahvaljujući remek-delu Olivera Stouna J.F.K, u kome je prikazana istraga njuorleanškog tužioca Džima Gerisona, koja je tretirala ovaj čin kao zaveru, a ne delo neuračunljivog pojedinca.
Stounov klasik i danas stoji kao kapitalno ostvarenje političkog filma a, što je još važnije, i kao najvažnije delo o ovoj temi pošto je sumirao praktično sve činjenice, pretpostavke i širi kontekst u vezi sa ubistvom. Ipak, važno je naglasiti da je Kenedi bio prvi američki predsednik koji je još za života bio značajno povezan sa kinematografijom. Naravno, povezanost Holivuda i predsednikovanja dostigla je vrhunac kada je glumac Ronald Regan postao predsednik.
HOLIVUDSKI IMIDŽ Za početak, Džon Ficdžerald Kenedi je još za života postao filmski junak. Prvo je televizija a potom i kinematografija pokazala interesovanje za njegov ratni staž i snimljene su dve priče o tragediji broda PT-109, na kome je Kenedi služio. Televizijska je snimljena 1957. a bioskopska je izašla tokom leta 1963. godine, nekoliko meseci pre atentata.

Sam Kenedi je odavao utisak svojevrsne medijske zvezde. Njegov imidž je podsećao na stil holivudskih glumaca, sa sve glamuroznom suprugom Džeki i prijateljima među velikanima tadašnjeg filma i estrade. Pored već dosta pominjane vanbračne avanture sa Merilin Monro, Kenedi je preko porodične veze sa Čarlsom Lofordom ostvario bliske kontakte sa Frenkom Sinatrom i njegovim društvom. Mnogi smatraju da je upravo ovaj kontakt i rezultirao komunikacijom sa italijanskom mafijom i davanjem obećanja koja kasnije nije mogao da ispuni i zbog kojih je ubijen.

Popularna kultura je anticipirala Kenedijevu ugroženost. Poznati britanski pisac petparačkih romana Džon Krisi je u serijalu o detektivu Skotland Jarda Džordžu Gidionu osmislio zaplet u kome južnjački rasista organizuje atentat na Kenedija u Londonu. Ako imamo u vidu Kenedijev angažman oko ukidanja rasne segregacije, Krisi je anticipirao uverljivo motivisanog počinioca.

Ubrzo posle atentata, dokumentarni filmovi postaju prva instanca u kojoj se iznose alternativne teorije o Kenedijevom ubistvu. Potom u Americi kreće serija političkih ubistava i redom ginu Martin Luter King i Robert Kenedi a borci za ljudska prava se nalaze pod velikim pritiskom. Otud i u Americi i van nje počinje produkcija filmova koji aludiraju na Kenedijevo ubistvo i ovu atmosferu političkog terora.

Ipak, u tom nizu mora se izdvojiti jedan naslov – reč je o filmu Dejvida Milera Akcija za atentat iz 1973. godine po scenariju čuvenog Daltona Tramba, koji se u vreme Makartijevog „lova na veštice“ našao na „Crnoj listi“ filmskih radnika kojima je bio onemogućen rad u holivudskim studijima. Trambo je inače bio član prokažene „Holivuske desetorice“, koji je tokom progona osvojio dva „oskara“, jedan pod pseudonimom i drugi je uzeo „paravan-pisac“. Akcija za atentat je film slabog umetničkog dometa, sporog tempa, lišen dramskih sukoba u korist taksativnog navođenja kako je tekla zavera. Međutim, oni koje interesuju politika i istorija filma moraju da ga vide zbog beskomprisnog stava i punog ubeđenja sa kojim je okrivljen vojno-industrijski kompleks za ubistvo Kenedija. Sa Trambom je na scenariju sarađivao i advokat Mark Lejn, koji je među prvima osporio navode Vorenove komisije. Drastičnost iznetih pretpostavki je dovela do toga da film bude povučen iz bioskopa i iznova postane dostupan na kućnim formatima tek krajem osamdesetih.

SMRT KOJA JE PROMENILA TOK ISTORIJE Akcija za atentat je po mnogo čemu čak i radikalnija optužba vojno-industrijskog kompleksa od Stounovog filma. Međutim, ova dva filma povezuje jedna neverovatna činjenica. Naime, Akciju za atentat je u početku razvijao Donald Saterlend sa idejom da producira i igra glavnu ulogu. Kada mu je taj plan propao, posvetio se nekom drugom projektu. Međutim, upravo Saterlend igra „Gospodina Iks“ u verovatno najcitiranijoj deonici Stounog filma, bivšeg obaveštajca koji Gerisonu iznosi zaveru koja stoji iza Kenedijevog ubistva.

Izvor: Novi Standard