-Pokušaj da se tokom četrdeset godina prati istorija
javnog života jedne ličnosti do sada je jedinstven u istoriji srpskog
dokumentarnog filma. Svesno ili ne, Bora Đorđević je za vreme svoje
dugogodišnje karijere u arhivama RTS-a ostavio trenutke koji se mogu
povezati u celinu. Sličan junaku filma Trumanov šou, postao je kreator i
učesnik performansa koji je započeo još 1972. godine na jednom snimanju
u Ateljeu 212 i traje do današnjih dana - kaže Slobodan Simojlović,
scenarista i reditelj.
Urednica filma Ana Pavlović
kaže da su joj kao pripadnice generacije šezdesetih, prva sećanja na
Boru kao: lep, kulturan „dečak cveća" iz „Suncokreta", obično sa nekim
žutim detaljem u garderobi.
- Taj njegov aranžmanski tretman srpskih tradicionala
sam verovatno prihvatila više dečje intuitivno, nego što sam imala svest
o pokazivanju „ozbiljnih autorskih sindroma" . I nisam ga anatemisala
kada je počeo, i nastavio, sa stranačkim eksponažama, jer sam duboko
osetila njegovu iskonsku veru da je to jedini način da očajnički krikne
protiv neistine i nepravde- ističe Pavlovićeva.
Ako
bi i nostalgijom možda moglo biti obrazloženo lepo i toplo mišljenje
članova njegovih bendova, od čačanskih „Hermelina" iz rane mladosti,
preko petogimnazijskog „Zajedno", zatim „Suncokreta", do kultne „Čorbe",
taj kriterijum nikako ne bi važio za Kornelija Kovača, Gorana
Bregovića, Arsena Dedića, Džona Mekoja, zatim Pecu Popovića, Emira
Kusturicu, Matiju Bećkovića, Vojislava Koštunicu, Ratka Adamovića ili
Adama Puslojića. Iako je uočljivo naglašeno da nabrojanima nije potrebno
navođenje zanimanja, sa podjednakim uvažavanjem su svoje mesto u
filmskoj priči dobili i Maja Jovanović, verenica kojoj su posvećeni
mnogi stihovi, menadžeri Gane Pecikoza i Srečo Lipovec, kao i ortaci iz
kafane „Kod Grka" Zlaja i Lija. Jedini problem se ticao dramaturške
ravnoteže, jer i pored sve dobre volje nije bilo moguće doći do neke
negativne izjave.
Budući da život i delo Borisava
Đorđevića zavređuju mnogo više od njihovog pukog hronološkog nabrajanja,
uspostavljen je postupak paralelnih sličica uticaja muzike „Riblje
čorbe" na odrastanje scenariste i reditelja Slobodana Simojlovića,
druženja njegovih roditelja sa bračnim parom Đorđević, te percepcije
njegovih sinova iste te muzike. Tako se ovaj serijal, u postprodukcijkom
slaganju fotografske, novinske i video arhive sa uspomenama učesnika i
insertima brojnih spotova i koncertnih snimaka, pretvorio u emotivnu
ekranizovanu biografiju. A taj emotivni odnos autori dele sa, evo već
bar trećom generacijom nekih novih dečaka i devojčica kojih je na
„Čorbinim" koncertima najviše, i koji zaneseno „terciraju" stihove
nastale decenijama pre njihovog rođenja.
Film „Uporno
dozivanje anđela-priče o Bori i Ribljoj Čorbi" na Drugom programu RTS-a
biće emitovan iz četiri dela, vikendom, 19, 20, 26. i 27. oktobra od 20
časova.
Urednik: Ana Pavlović
Scenarista i reditelj: Slobodan Simojlović
Direktor fotografije: Mile Ilić
Montažer: Nenad Džodić
Dizajner zvuka: Aleksandar Zoričić
No comments:
Post a Comment