Ovih dana u medijima otvorena je polemika trebaju li nam ili ne letnji filmski festivali, kao i pitanje šta oni znače i šta donose. Za „Blic“ govore Radoslav Zelenović i Dragan Marinković.
Polemiku je pokrenuo Radoš Bajić obraćanjem javnosti objašnjavajući zašto film „Led“, koji je režirala njegova ćerka Jelena, a za koji je pisao scenario i producirao ga, ne učestvuje na festivalu scenarija u Vrnjačkoj Banji.
Po njegovim rečima, „umesto da filmski radnici snažno dignu glas i ukažu na alarmantno stanje, omalovažavajući odnos države i rapidno propadanje naše kinematografije, održavanjem tzv. festivala i festivalčića stvara se privid da je sve u redu“.
Domaći film je u glavnoj ulozi na Sofestu, Festivalu scenarija u Vrnjačkoj Banji i glumačkom u Nišu, Palićki festival je evropskog profila, Sinema siti u Novom Sadu se, ruku na srce, još traži. Manifestacija svojevremeno pokrenuta kao festival režije je u Herceg Novom, a to je, iz današnje perspektive, inostranstvo.
- Ne postoji festival u zemlji mlađi od 20 godina - kaže Radoslav Zelenović, čelnik Kinoteke, i dodaje:
- Dakle, imaju tradiciju. Gledano iz današnje perspektive, nameće se više elemenata, odnosno činjenica. Pre svega publika. I to veoma brojna. Često film ima više gledalaca na festivalima nego u redovnoj bioskopskoj distribuciji.
Zelenović naglašava da festivali nisu samo puko prikazivanje filmova, navodeći primer upravo Vrnjačke Banje 80-ih, kada je pokrenuta incijativa prikazivanja zabranjenih filmova.
Zelenović naglašava da festivali nisu samo puko prikazivanje filmova, navodeći primer upravo Vrnjačke Banje 80-ih, kada je pokrenuta incijativa prikazivanja zabranjenih filmova.
- U novije vreme festivali su i mesto gde fimski radnici mogu ako hoće da pokažu nezadovoljstvo. Tačno je da je srpska kinematografija u problemima, ali ne znam kako bi ih odsustvo festivala rešilo.
Primerice, ove godine na Paliću imali smo Nikitu Mihalkova, Emira Kusturicu, Džim Šeridana, 42 autora iz sveta, preko 80 filmova u više selekcija, stalno pune projekcija... Kakva bi korist bila da ga nije bilo? Šteta bi bila velika.
Direktor Direkcije Festa Dragan Marinković takođe veruje da je dobro tokom leta u Srbiji ima više fetivala.
- Festivala, manjih ili većih, ima svugde u svetu, više njih se svakodnevno otvori i svi imaju svoje mesto. Što se nas tiče, pomenimo da Zakon o kinematografiji predviđa da svi filmovi koji su urađeni uz podršku Ministarstva kulture budu bez nadoknade prikazani na domaćim festivalima. A budžeti tih festivala su veoma skromni.
Više ovde: http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/398239/Filmski-radnici-porucuju-da-festivali-imaju-smisla
Polemiku je pokrenuo Radoš Bajić obraćanjem javnosti objašnjavajući zašto film „Led“, koji je režirala njegova ćerka Jelena, a za koji je pisao scenario i producirao ga, ne učestvuje na festivalu scenarija u Vrnjačkoj Banji.
Po njegovim rečima, „umesto da filmski radnici snažno dignu glas i ukažu na alarmantno stanje, omalovažavajući odnos države i rapidno propadanje naše kinematografije, održavanjem tzv. festivala i festivalčića stvara se privid da je sve u redu“.
Domaći film je u glavnoj ulozi na Sofestu, Festivalu scenarija u Vrnjačkoj Banji i glumačkom u Nišu, Palićki festival je evropskog profila, Sinema siti u Novom Sadu se, ruku na srce, još traži. Manifestacija svojevremeno pokrenuta kao festival režije je u Herceg Novom, a to je, iz današnje perspektive, inostranstvo.
- Ne postoji festival u zemlji mlađi od 20 godina - kaže Radoslav Zelenović, čelnik Kinoteke, i dodaje:
- Dakle, imaju tradiciju. Gledano iz današnje perspektive, nameće se više elemenata, odnosno činjenica. Pre svega publika. I to veoma brojna. Često film ima više gledalaca na festivalima nego u redovnoj bioskopskoj distribuciji.
Zelenović naglašava da festivali nisu samo puko prikazivanje filmova, navodeći primer upravo Vrnjačke Banje 80-ih, kada je pokrenuta incijativa prikazivanja zabranjenih filmova.
Zelenović naglašava da festivali nisu samo puko prikazivanje filmova, navodeći primer upravo Vrnjačke Banje 80-ih, kada je pokrenuta incijativa prikazivanja zabranjenih filmova.
- U novije vreme festivali su i mesto gde fimski radnici mogu ako hoće da pokažu nezadovoljstvo. Tačno je da je srpska kinematografija u problemima, ali ne znam kako bi ih odsustvo festivala rešilo.
Primerice, ove godine na Paliću imali smo Nikitu Mihalkova, Emira Kusturicu, Džim Šeridana, 42 autora iz sveta, preko 80 filmova u više selekcija, stalno pune projekcija... Kakva bi korist bila da ga nije bilo? Šteta bi bila velika.
Direktor Direkcije Festa Dragan Marinković takođe veruje da je dobro tokom leta u Srbiji ima više fetivala.
- Festivala, manjih ili većih, ima svugde u svetu, više njih se svakodnevno otvori i svi imaju svoje mesto. Što se nas tiče, pomenimo da Zakon o kinematografiji predviđa da svi filmovi koji su urađeni uz podršku Ministarstva kulture budu bez nadoknade prikazani na domaćim festivalima. A budžeti tih festivala su veoma skromni.
Više ovde: http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/398239/Filmski-radnici-porucuju-da-festivali-imaju-smisla
No comments:
Post a Comment