- U mojim gimnazijskim danima u Nišu pojavio se na kioscima veoma popularan feljton o “Dubrovačkom gusaru”, koji smo gutali. Nosio je zadivljujući zaplet, ljubavne dogodovštine, romantiku i borbu Dubrovčana za slobodu od mletačkog jarma u 16. veku.
Spremate li vaša supruga Mira i vi još nešto?
- Kad vidite sebe u ogledalu, onda vam nije do snova! O njima danas u ovoj zemlji ozbiljan, savestan autor i producent ne može ništa da planira. Mira i ja se bavimo sobom, ugađamo jedno drugom, jutarnja kafa nam je pored ludih vesti melem na dušu i pomaže da preživimo sve neugodne informacije. Putujemo, radujemo se lepom danu, prijatnim ljudima, uživamo u malim stvarima koje čine život... Malo li je?!
Kako kao reditelj i producent čija je kuća snimila 15 filmova i tri velike TV serije vidite sadašnjost i budućnost srpske kinematografije u situaciji kada država ne daje ni dinara?
- Sve dok je zemlja u grču, dok se previja i dok novi momci čine sve da amortizuju vetrove koji duvaju sa Kosova i ka njemu neće, nažalost, biti ni reda u finansiranju zemlje ni mirnog sna, te ni reda u kulturi i umetnosti. Filmove će snimati samo oni koji su bliži političkom kazanu. Razumem ih. Jedino će oni iskamčiti nasušni dinar za realizaciju svojih snova. Alal im bilo! Setih se sjajnog, aktuelnog, uzbudljivog filma Žarka Dragojevića ”Kuća pored pruge”, koji govori o Srbima sa Kosova koji su iz muke napustili Kosovo devedesetih i sa verom krenuli ka Ribnici, pitomom delu Kraljeva, da u njemu nađu svoje pribežište i mir među svojima. Čak ni u tom toplom i gostoljubivom gradu meštani su činili sve da ih u tome spreče. Sjajan film. Sjajna opomena. To smo mi.
Više ovde: http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/385756/Ljubisa-Samardzic-Filmove-snimaju-oni-blizi-politickom-kazanu
No comments:
Post a Comment