Novi kadar Zoran Janković napravio je zanimljiv intervju sa rediteljem Mladenom Đorđevićem u kome su rekapitulirali rezultate njegovog debitantskoh filma "Život i smrt porno bande" i najavili njegove nove projekte.
Na nedavnom konkursu Filmskog centra Srbije tvoje ime se našlo na dve liste pobednika – u kategoriji dugometražnog dokumentarnog filma i kratkog igranog filma, te nam, molim te predstavi ta dva projekta.
Da sam dobio sredstva još i za dugometražni igrani film, bio bih apsolutni pobednik konkursa.
Elem, dokumentarni projekat “Gastarbajterske priče“, od koga nameravam da uradim i TV seriju, bavi se ljudima koji su večiti putnici, konstantno razapeti između zavičaja i Beča. “Nazim i Milutin” je kratki igrani film po ideji legendarnog Živojina Pavlovića, koji je po istoj nameravao da pred smrt snimi film. Film se bavi klasičnom temom – homoerotskim aspektom ratovanja, odnosno ljubavlju između dva vojnika sa zaraćenih strana, u ovom slučaju za vreme rata u Bosni. Na početku će stajati Platonova „Kad bi se ljubavnici borili jedan pored drugog, pobedili bi čitav svet.“
Oba filma će realizovati moja producentska kuća Corona Film, u saradnji sa beogradskom producentskom kućom Cinnamon.
Pored dva pomenuta projekta, publika će videti omnibus nazvan „Jednaki“, u kom se našlo i tvoje viđenje zadate teme (obespravljenosti i ugroženosti dece/mladih/mlađih u Srbiji danas). Šta treba da znamo o tvom delu tog omnibusa i ideji uopšte?
Radi se o vrlo interesantnom dugometražnom filmu koji potpisuju osmorica autora i koji će, nadam se, postići značajan uspeh. Bavimo se nemilosrdnim svetom koji nas okružuje, ali iz dečije vizure, a pored mladih glumaca debitanata, koji uglavnom još nisu punoletni, igraju velike domaće glumačke zvezde, koje su pružile nesebičnu podršku našem projektu. Sve priče su rađene po istinitim događajima, po kojima je najpre sinopsise sačinila scenarista filma Milica Piletić.
Moja priča u okviru omnibusa bavi se štićenikom beogradskog popravnog doma „Vasa Stajić“ u kome su smešteni mahom maloletni prestupnici. On, pošto postaje punoletan, mora da napusti dom. Sve što su vaspitači gradili sa njim i za njega, nastojeći da mu zamene roditelje, odnosno porodicu, se napolju vrlo brzo ruši, što vodi tragičnom kraju.
Moram da napomenem i to da su producenti filma kuće Cinnamon Production i Absinthe Production. Ostali autori su Ivica Vidanović, Igor Stoimenov, legenda domaće kinematografije Dejan Karaklajić, Miloš Petričić, Miloš Đukelić, Vladimir Petrović i Darko Longulov.
Da li postoji još neki projekat na kom trenutno radiš, imaš li neku jarku želju, neku tihu patnju, neku ideju koja bi u dogledno vreme mogla da se izrodi u stvarni film?
Jedan od ovih projekata za koje sam dobio sredstva na pomenutom konkursu, prerašće u budućnosti i u dugometražni igrani film. Ipak, još ne bih da odajem o čemu se tačno radi. Mogu samo da kažem da mi je cilj da tokom narednih godina uradim niz low budget dugometražnih igranih filmova, koji će se realizovati tempom jedan film godišnje. Ova pauza koju sam imao od “Porno bande” mi je prosto odvratna. Čini mi se da bih kao autor mogao drugačije da funkcionišem, tj. češće da stvaram. Moji omiljeni autori se uglavnom ističu i kvantitetom filmografije. Priznajem, postići to je danas mnogo teže nego ranije, čak i u svetskim okvirima. Ali, eto, imali smo genija kakav je Balabanov, koji je maltene svake godine izlazio sa novim filmom i pritom nije opadao kvalitetom.
Imam i jednu ekskluzivnu vest za Pazi, snima se!. Jedan od projekata koji razvijam, a za koji sam trenutno najviše zainteresovan je film po autobiografskom romanu čuvenog beogradskog transvestita Vjerana Miladinovića, pod naslovom “Terezin sin”. Producentkinje Ana Kala i Mihaela Stojanović su već krenule da se bave finansijama. Već imamo zainteresovane strane koproducente. Reč je, dakle, o izuzetno inspirativnom literarnom materjalu po čijim motivima nameravam da snimim film. Međutim, stvar će ići malo sporije, pošto je reč o skupljem, ambicioznom projektu, koji se uglavnom tiče epohe, jer većim delom obuhvata poslednje tri decenije prošloga veka na prostorima SFRJ, odnosno Srbije. Nesrećna sudbina ovog dela Balkana ispričana je iz jedne neobične vizure, odnosno iz perspektive transvestita Vjerana Miladinovića Merlinke.
Ceo intervju možete pročitati OVDE.
Na nedavnom konkursu Filmskog centra Srbije tvoje ime se našlo na dve liste pobednika – u kategoriji dugometražnog dokumentarnog filma i kratkog igranog filma, te nam, molim te predstavi ta dva projekta.
Da sam dobio sredstva još i za dugometražni igrani film, bio bih apsolutni pobednik konkursa.
Elem, dokumentarni projekat “Gastarbajterske priče“, od koga nameravam da uradim i TV seriju, bavi se ljudima koji su večiti putnici, konstantno razapeti između zavičaja i Beča. “Nazim i Milutin” je kratki igrani film po ideji legendarnog Živojina Pavlovića, koji je po istoj nameravao da pred smrt snimi film. Film se bavi klasičnom temom – homoerotskim aspektom ratovanja, odnosno ljubavlju između dva vojnika sa zaraćenih strana, u ovom slučaju za vreme rata u Bosni. Na početku će stajati Platonova „Kad bi se ljubavnici borili jedan pored drugog, pobedili bi čitav svet.“
Oba filma će realizovati moja producentska kuća Corona Film, u saradnji sa beogradskom producentskom kućom Cinnamon.
Pored dva pomenuta projekta, publika će videti omnibus nazvan „Jednaki“, u kom se našlo i tvoje viđenje zadate teme (obespravljenosti i ugroženosti dece/mladih/mlađih u Srbiji danas). Šta treba da znamo o tvom delu tog omnibusa i ideji uopšte?
Radi se o vrlo interesantnom dugometražnom filmu koji potpisuju osmorica autora i koji će, nadam se, postići značajan uspeh. Bavimo se nemilosrdnim svetom koji nas okružuje, ali iz dečije vizure, a pored mladih glumaca debitanata, koji uglavnom još nisu punoletni, igraju velike domaće glumačke zvezde, koje su pružile nesebičnu podršku našem projektu. Sve priče su rađene po istinitim događajima, po kojima je najpre sinopsise sačinila scenarista filma Milica Piletić.
Moja priča u okviru omnibusa bavi se štićenikom beogradskog popravnog doma „Vasa Stajić“ u kome su smešteni mahom maloletni prestupnici. On, pošto postaje punoletan, mora da napusti dom. Sve što su vaspitači gradili sa njim i za njega, nastojeći da mu zamene roditelje, odnosno porodicu, se napolju vrlo brzo ruši, što vodi tragičnom kraju.
Moram da napomenem i to da su producenti filma kuće Cinnamon Production i Absinthe Production. Ostali autori su Ivica Vidanović, Igor Stoimenov, legenda domaće kinematografije Dejan Karaklajić, Miloš Petričić, Miloš Đukelić, Vladimir Petrović i Darko Longulov.
Da li postoji još neki projekat na kom trenutno radiš, imaš li neku jarku želju, neku tihu patnju, neku ideju koja bi u dogledno vreme mogla da se izrodi u stvarni film?
Jedan od ovih projekata za koje sam dobio sredstva na pomenutom konkursu, prerašće u budućnosti i u dugometražni igrani film. Ipak, još ne bih da odajem o čemu se tačno radi. Mogu samo da kažem da mi je cilj da tokom narednih godina uradim niz low budget dugometražnih igranih filmova, koji će se realizovati tempom jedan film godišnje. Ova pauza koju sam imao od “Porno bande” mi je prosto odvratna. Čini mi se da bih kao autor mogao drugačije da funkcionišem, tj. češće da stvaram. Moji omiljeni autori se uglavnom ističu i kvantitetom filmografije. Priznajem, postići to je danas mnogo teže nego ranije, čak i u svetskim okvirima. Ali, eto, imali smo genija kakav je Balabanov, koji je maltene svake godine izlazio sa novim filmom i pritom nije opadao kvalitetom.
Imam i jednu ekskluzivnu vest za Pazi, snima se!. Jedan od projekata koji razvijam, a za koji sam trenutno najviše zainteresovan je film po autobiografskom romanu čuvenog beogradskog transvestita Vjerana Miladinovića, pod naslovom “Terezin sin”. Producentkinje Ana Kala i Mihaela Stojanović su već krenule da se bave finansijama. Već imamo zainteresovane strane koproducente. Reč je, dakle, o izuzetno inspirativnom literarnom materjalu po čijim motivima nameravam da snimim film. Međutim, stvar će ići malo sporije, pošto je reč o skupljem, ambicioznom projektu, koji se uglavnom tiče epohe, jer većim delom obuhvata poslednje tri decenije prošloga veka na prostorima SFRJ, odnosno Srbije. Nesrećna sudbina ovog dela Balkana ispričana je iz jedne neobične vizure, odnosno iz perspektive transvestita Vjerana Miladinovića Merlinke.
Ceo intervju možete pročitati OVDE.
No comments:
Post a Comment