ŠTA ĆEMO GLEDATI U SLEDEĆIH PAR GODINA

 

 

Filmski centar Srbije objavio je nešto više detalja o tome kakvi filmovi su izabrani na ovogodišnjem Konkursu.

 

Projekti izabrani za dugometranžni igrani film>.

ТАЈНА О МАШИНОВОЂАМА 

Сценарио и режија: Милош Радовић

Продукција: ЗИЛИОН ФИЛМ, Београд

Жанр: драма

Сценарио Милоша Радовића бави се поетичним и вишезначним миљеом железничара. У живописном свету настањеном необичним ликовима, одраста дечак уз брижну пажњу старијег железничара који је и његов поочим. „Тајна“ око које се гради читав филм је неочекивани тренутак у каријери сваког машиновође: смрт – самоубице, неопразног пешака, пијаног возача – и како се са њом изборити. Испод приче пуне занимљивих ликова, духовитих ситуација, сликовите атмосфере, аутор провлачи филозофску нит о сусрету са смртношћу као неопходном фазом одрастања.

БРАНИО САМ МЛАДУ БОСНУ 

Сценарио и режија: Срђан Кољевић

Продукција: КОШУТЊАК ФИЛМ, Београд

Жанр: драма

Филмска прича о Сарајевском атентату и Младој Босни, преломљена кроз истражни поступак и судски процес атентаторима, а сагледана из визур једног од четворице бранилаца по службеној дужности, часног адвоката др Рудолфа Цистлера, Аустријанца по пореклу.   Сценарио је утемељен на аутентичној архивској грађи, стенограмима са суђења и другим историјским изворима, и представља поуздани предложак за филм узбудљивог уметничког сведочења о једном важном догађају, актуелном и данас, наше државне и националне прошлости.

CМРДЉИВА БАЈКА

Сценарио и режија: Мирослав Момчиловић

Продукција: BRIGADA, Београд

 Жанр: мелодрама

Дирљива филмска прича о двоје бескућника. Моме који је скитница и пати од депресије и Еме скитнице и лечене алкохоличарке. Мома и Ема почињу да живе заједно. Венчавају се на депонији за смеће и одлазе на медени месец, том приликом наилазе на остављену бебу поред контејнера. Настављају животу утроје... Предложак за филм  апсурдне атмосфере и аутентичне хуманости.

 

КОЗЈЕ УШИ

 

Сценарио: Владислава Војновић 

Режија: Иван Стефановић Продуцент: LUKS FILM, Београд

Жанр: савремена драма

Духовита, горко-слатка прича о виталности духа баке Стојанке, смештена у равничарско село у Војводини, њеним неконвенционалним начинима борбе за своје унуке, њихов живот и њихову будућност. Бака Стојанка све чини за своје унуке, једино не мисли на себе. После бројних перипетија укључујући и бакино заробљавање погршног човека као бегунца од закона, бака Стојанка ће се помирити са судбином, у причи са срећним крајем.

ПЕТ СОЛИТЕРА

Сценарио: Слободан Обрадовић

Режија: Растко Петровић

Продукција: КИНО КАМЕРА, Београд

 Жанр: тинејџерска комедија

Категорија: дебитантски

Сценарио за дебитантски филм младог редитеља Растка Петровића суптилна је и духовита прича о одрастању рађена у жанру омладинског филма. Тринаестогодишњи Немања проводи лето током којег треба да се припреми за полагање поправног испита у школи. У кући је ванредно стање, јер му је отац остао без посла у тренутку када се у породици очекује принова. Али Немању ти догађаји не узбуђују, њега узбуђује само супротни пол...

 

ИЗГРЕДНИЦИ

Сценарио: Ђорђе Милосављевић

Режија: Дејан Зечевић

Продукција: BIBERCHE PRODUCTIONS, Београд

 Жанр: Драма

Аутори се у овом филмском поредлошку баве потпуно свежом темом, а у жанру психолошког  трилера.  Троје  студената  социологије  (два  младића  и  једна девојка), са својим професором на мастер студијама спроводе социолошки експеримент од чијег успеха зависи њихова будућа каријера; они желе да утврде колико иконографија на улицама може да утиче на промену понашања локалне заједнице...   Прича   која   обилује   напетошћу,   неочекивана   и   друштвено релевантна тема наговештавају успешан филм.

EDERLEZI RISING

Сценарио: Димитрије Војнов

Режија: Лазар Бодрожа

Продукција: Mir Media Group, Београд

 Жанр: научно фантастични

Категорије: нискобуџетни

Филмска футуристичка бајка о путовању мушкарца, по имену Милутин, и жене, андроида, по имену Нимани, у Космос. Сценаристички предложак за филм који се бави односом између човекове природне и, из дан из дан, свеприсутније вештачке интелигенције, самим тим и судбине света живота који нас очекује у „блиској“ будућности. Прилика и за филм ванредне креације у домену нових филмских дигиталних технологија и 3д анимације.

 

ТУЂИ

Сценарио: Милена Марковић

Режија: Олег Новковић

Продукција: West End Productions, Београд

 Жанр: драма

Филмска прича о српским избеглицама са Косова, протераним људима, присиљеним да живе у другој средини. Они су заборављени, невидљиви, туђи. Радња филма се одвија у околини Београда и његовом предграђу, да би се на крају пренела и на Косово. Сценарио оригиналне структуре и филмска прича испричана у наглашено веристичком кључу. Филм великог уметничког и друштвеног изазова.

ЈУЖНИ ВЕТАР

Сценарио: Петар Михајловић

Милош Аврамовић

Режија: Милош Аврамовић

Продуцент: EYE TO EYE

Жанр: Криминалистичка драма

Филмска криминалистичка   прича смештена у миље наше свакодневице, оптерећене са свих страна кварењем људи и унижавањем живота. Предложак рађен у кључу класичног жанровског обрасца криминалистичког филма, али и са параболама дубљег друштвеног и естетског смисла. Прилика за филм лепих изгледа на биоскопски успех.

Pregled petnaest filmova koji su bili razmatrani, možete pročitati OVDE.

Dobitnici za razvoj projekta>


 "Piazza dell Unita"
Редитељ: Милош Радовић Сценарио: Милош Радовић 
играни филм

Радња овога филма смештена jе на тршћански трг симболичног наслова-Трг Jединства, у топле поподневне часове (када радње у Трсту не раде). У средишту приче jе београдска породица обузета ’шопинг-грозницом’; маjка и отац су сувише заокупљени сами собом да би прметили трагичну драму кроз коjу њихова кћер пролази. Ову, наизглед jедноставну причу Радовић jе развио на бриљантан начин, обогаћуjући тему варирањем кроз читав низ бриљантних споредних прича коjе се плету око истог мотива – разуђености друштва на усамљене поjединце. Наjвећи квалитет jе свакако декириковска атмосфера и изузетни ликови, инхерентна кинестетичност, свежина теме и филмског jезика коjи се намеће.


"Трпеле"
Редитељ: Бобан Скерлић Сценарио: Бобан Скерлић
играни филм



Женска глумачка трупа долалази у женски затвор где за затворенице игра сцене из њихових живота. У преплитању позоришта и филмске реалности реконструишу се драматичне судбине жена, коjе, преломљене кроз театрску призуму биваjу коментарисане на различите жанровске начине. Ово пиранделовско поигравање границама стварности отвара поље за редитељско поигравање филмским jезицима коjе се налазе у позициjи узаjамног коментарисања. Чврст драматуршки оквир гарантуjе каузалност нарациjе, а одлично расписани ликови ће бити прави изазов за глуму. Такође, и чињеница да сценарио нуди читав низ одличних женских ликова (што jе иначе реткост) ниjе за занемаривање.



 "Откриће живота" Редитељ: Наталиjа Аврамовић Сценарио: Наталиjа Аврамовић
играни филм

Без осврта на морално-етичке импликациjе коjе носи “оправдани” абортус, о коме  свакако  ниjе  овде  реч,  чињенице  коjе  се  броjкама  изводе,  коjе  су
емпириjски  доказиве,  ствараjу  грч  у  стомаку  сваке  иоле  зреле  особе  коjа вреднуjе своj или се макар jедном радовала стварању новог живота.
Постоjе  ствари  за  коjе  се  вреди  борити  и  ствари  коjе  се  "раде".  Када  jе креативно непретенциозно, а политички ангажовано, ствара се осећаj посебне
испуњености, као разоткривање праве суштине стваралаштва. Jасно jе да ова тема заслужуjе филм


 "Часовничар"
Редитељ: Драган Николић Сценарио: Драган Николић
документарни филм



Хронотопски документарни филм jе засебна, истраживачки и продукционо врло захтевна категориjа. Аутор сценариjа за филм Часовничар   време третира у антрополошком кључу кроз лик Љубише, педесетогодишњака у осиромашеноj Србиjи-незапосленог, зависног од родитељске пензиjе, човека са неколико опсесиjа коjе своjе исходиште налазе у времену и његовом неумитном и неухватљивом протоку. Предмети коjи чине његов живот су сатови и бицикли. Као што не дозвољава никоме да му одузима време у животу (па jе зато jош увек сам) Љубиша тако даруjе нови живот времену опредмећеном у сатовима, али и малим предметима и животињама коjима jе окружен живећи на алтернативан начин. Он тако креира сопствени универзум у коме и време другачиjе   тече   а   простор   добиjа   другачиjе   димензиjе.   Његово   време   jе растегљив поjам-креће се од микро космоса (минуциозни механизми сатова) до бесконачности (дуге дистанце коjе преваљуjе бициклом). Опседнут jе jедноставним, наоко неприметним стварима коjе су одавно на маргини свакодневног интересовања модерног човека. Аутор овог предлошка за документани филм, већ доказани аутор Драган Николић (Кавиjар Конекшн, Погребник), вешто проналази простор за лични креативни приступ у парадоксима коjи одређуjу његовог протагонисту у суровом времену у коме обитава не одустаjући од сопствених вредности. Оваj документарни филм могао би да нам понуди неке одговоре о суштинским питањима нашег постоjања у категориjама времена и простора у форми аудио-визуелног филозофског трактата са jедне и сировог документаризма заснованог на jасно дефинисаним и живописним ликовима од крви и меса са друге стране.

 "Bacha bazi"
Редитељ: Ана Лазаревић Сценарио: Ана Лазаревић 
играни филм



Оваj филм се заснива на људскости ликова, много више него на теми радње. Сви знамо да трговина људима постоjи, али обично то посматрамо као нешто што се дешава негде другде у свету и некоме другом. Поента овог филма jесте показати да су то неке особе коjе пролазе кроз то, не само статистика или демографске промене. У питању су дечаци коjи ризикуjу своj живот (наjчешће због Наjк патика). Ово путовање се дешава у стварном свету, али и тренутке лакомислености и комике. Дечаци се не приказуjу као jадне жртве. Они се понекад понашаjу као одрасле особе, планираjући руту путовања кроз Европу; док  су  на  моменте  само  деца  коjа  хоће  да  се  играjу  са  лоптом.  У  сваком тренутку теже ка срећниjоj будућности. Публика треба да поверуjе да се ово стварно дешава и током филма ће се идентификовати са Страхињом, коjи се такође, по први пу и помало неспреман, суочава са овом поjавом.
Bacha  Bazi  ниjе  друштвено  корисна  пропаганда,  већ  истраживање
емоционалног путовања jедног човека. Циљ овог филма jе да увуче публику у радњу и наведе jе да очаjнички жели да главни jунак нешто преузме, како би спасао три дечака.


"Гламур радничке класе"
Редитељ: Владимир Паскаљевић Сценарио: Филип Вуjошевић
играни филм



У рецесивноj економиjи, људи живе и раде под притиском чекаjу да се деси неко  чудо  коjе  би  променило  њихове  животе.  Често  бежањем  у  виртуалну стварност као што jе телевизиjа дешава се да та реалност постане и jедина. Реалити шоуови, разни увозни формати, сапунице, квизови, наградне игре и све остале врсте jефтиних забава цветаjу. Поред идеjе да нешто и зараде, недостатак образовања и културне политике као ни визиjе, поред насушног хлеба, људи постаjу све више опседнути идеjом да буду славни. Иако се ради о типичноj српскоj атмосфери, оваj филм jе универзална критика модерног друштва у коме “ништа се ниjе десило док се ниjе десило на ТВ’у”.
У таквом друштву траjне моралне вредности се доводе у питање. Иако jе оваj
филм на први поглед апсудрна комедиjа, он би више требало да има ефекат као психолошка драма о људима коjи су изгубили компас у реалном свету. И на краjу, и поред смеха, публика се запита куда све иде ако jе jедина вредност у
друштву реjтинг и слава. Свет коjи слика оваj филм jе довољно луд и без било каквих пренаглашавања. Таквом глумом може се доћи и до емоциjа.
 
 "Испод гласа"
Редитељ: Марко Сопић Сценарио: Весна Перић, Милица Живановић, Марко Сопић
играни филм



У подтексту већ наизглед кодификованог мелодрамског заплета у коме jе оксница страствена емотивна веза стариjе жене и млађег мушкарца (професорке музике и њеног студента), у овом сценариjу криjе се много злокобниjе, субверзивно значење. Делимично базиран на догађаjима из наше недавне свакодневице, случаjевима отимања новорођенчади у породилиштима у Србиjи као и на мотивима потиснутог сећања и психолошке регресиjе главне jунакиње, оваj текст умногоме превазилази првобитну одредницу. Главна jунакиња као носилац драмске радње jе постављена као комплексан, контроверзан лик чиjи поступци су мотивисани заблудом, готово присилном илузиjом да jе младић у са коjим jе у вези заправо њен давно изгубљени син. У тоj замени идентитета криjе се главни покретач радње ове дирљиве и истовремено ангажоване приче коjа прати регресиjу jедног људског бића. Стилизациjи овог будућег филма доприносе елементи извођења музичких дела класичних композитора, музички пасажи  разних  жанрова  коjи  у  драматуршком  смислу  извиру  из  хабитуса главних jунака и генералне атмосфере филма.






Dobitnici za razvoj scenarija >

ВАШАРСКИ ПЕВАЧ

 

Аутор: Душан Спасојевић

Познати фолк певач коме је рат у Босни зауставио “блиставу” каријеру, нема посла и одлучује да се врати песми. Глас му више није тако добар и једино што му остаје то су наступи на вашарима.

Спрема старе борбене песме, али греши па Бошњацима пева хрватске, Хрватима

српске, Србима бошњачке. То га доводи у веома незгодне ситуације, све док не упозна Снежану, усамљену продавачицу лубеница…Филм о дезорјентацији појединца у историји, о покушају да се определи – настављам ли тамо где сам стао пре ратова, или почињем све испочетка.

Жанр: ”Роад мовие”, са елементима мелодраме.

Млади, али већ, веома искусни аутор, Душан Спасојевић, је на правом трагу

новог, успешног филма.

МИЛИОН РАЗЛОГА

Аутор: Стефан Арсенијевић

Попут Шумахеровог филма Пад, Арсенијевић третира судбину човека који се нашао у ситуацији без излаза и која га нагони на ирационално понашање. Главни лик губи породицу и посао и одлучује се на пљачку банке, у потреби да сам донесе одлуку о својој судбини. Хуморни, готово гротескни моменат је осуда од стране друштва, али не зато што се огрешио о морал и закон, већ зато што није побегао са новцем, него се предао полицији. Овај обрт има најснажнији сатирични потенцијал, те јунак почиње да страда зато што није покварен колико и његова околина која га ипак шаље у затвор. Прича озбиљног друштвног значаја, о хипокризији која у потпуности прожима друштво вероватно ће у разради Стефана Арсенијевића добити одличан филмски епилог.

 ПАРАГЛАЈДЕР

Аутор: Тони Матулић

Летачи на параглајдерима полећу са вршачког брега. Један од њих, има проблема и слеће у Стационар за лечење зависника од разних порока, који је опасан жицом, а у коме се налазе сви они који се морају прилагодити европским вредностима, јер је Србија на “вратима” Европске уније.

Низ комичних ликова и ситуација, које би у раду на сценарију требало још развити, прецизно речено учинити још смешнијима, представља реалну основу будућег филма, који би стилом Нушића, или Домановића говорио о нама, данас. Радња ове комедије дешава се у далекој будућности.

 ЏЕМ ОД ЈАГОДА

Аутор: Петар Митрић

У сценаристичким идејама за филмове смештене у рат у бившој СФРЈ 90-тих не среће се тако често снажно изражено локално и истовремено историјски универзално значење. Судбине и одрастање младих протагониста овог филма смештених између две географски блиске а на суров начин сукобљене крајности Зворника и Малог Зворника се протежу и у садашњем времену и његовим поделама у неолибералном транзиционом окружењу где национална и верска борба све више препушта место класној и борби за идентитет. На вешт начин драматизоване ситуације у којима симболично, у чамцу на весла тинејџери накратко мењају своју судбину, преласком са једне на другу обалу преиспитују солидарност са припадницима друге нације и бесмисао подела и сукоба на овом тлу, још дуго ће одјекивати у знак упозорења на стварне узроке раскола и пропасти бивше државе. Овај сценарио у повоју, заснован на личном искуству одрастања у овим крајевима и подробном истраживању представља нам сасвим нови угао гледања на ову болну тему.

ДАН

Аутор: Душан Ристић

Идеја приче ''Дан“ има занимљиву имплицитну структуру неколико паралелних прича које се додирују и укрштају. Препознатљиви социјални типови, погодни за комедиографски развој (пропали писац, млада жена удата за ''бизнисмена“ коме се суди, невино осуђени осветник, позната блогерка, тинејџерка у потрази за оцем, секретар министра) у оквиру аристотеловског 'једног обиласка сунца' мењају своје животе из корена. Ристић се спрема да развије телеолошку причу о повезаности свих ствари у каузални систем, без свести актера да су део неке ”дубље” или ”више” драме.

ХОЛОГРАМИ

Аутор: Мирослав Лекић

Фантазмагорична филмска прича о средовечнм мушкарцу чији је брак у дубокој кризи и који тоне у свет својих фотографских успомена да би се у њему поново сусрео са својом бившом девојком, „љубављу свог живота“, али и успоменама које раздиру, лече и разбољевају. Скица за филм суптилне стилизације и потенцијално префињеног редитељског артизма.

 

ТРУБАДУР

Аутор: Милорад Милинковић

Трагична филмска прича заснована на истинитим догађајима из живота Драгише Недовића, Крагујевчанина, боема и луталице, али и аутентичног музичког ствараоца између два светска рата, аутора антологијских песама “Стани, стани Ибар водо“, „Јутрос ми је ружа процветала“, „Кад си била мала Маре“, „У љепом старом граду Вишеграду“, те „Плућа су ми болна“, која је била забрањена „јер је потицала на самоубиство...“.

НЕЧУЈНА ПЕСМА

Аутор: Ружица Васић

Прича ’Нечујне песме’ је нежна и баладична приповест о глувонемој жени и њеној борби са тишином и животом. Јунакиња, која одбија да одрасте, склања се у лепе успомене свога детињства – од људи и од судбине. Не само да је нашем друштву, склоном стигматизацији и сегрегацији, неопходно да препозна и прихвати људе са другачијим потребама, већ би квалитетно развијање овога мотива пружило материјал за квалитетан филм и редитељски поступак, нарочито у области обраде звука.

 

ХУНСКО ЛЕТО

Аутор: Кристина Ђуковић

„Хунско лето“ је прича о одрастању групе ’млађих тинејџера’, мишљена у најбољој традицији ’омладинских авантура’. Група дечака и девојчица, вођени митом о Атилинином благу током летњег распуста, одсањаће много важнију причу о пријатељству. Свет одраслих и деце је вешто контрапунктиран, као и свет дечије невиности, авантуре и маште и свет модерни, испуњен неправдама и

’транзиционим болестима.’ Свакако, тема за којом наша кинематографија жуди већ годинама.

БУКИ

Аутор: Иван Станчић

„Буки“ је црнохуморна прича о стадању правичног човека. Пантофил, који не разуме људску себичност, не уме да одбије никога ко од њега тражи помоћ, без

обзира о чему се радило. Такво понашање од њега прави отпадника, осуђеног на самоћу и неразумевање. Постаје медијска атракција и принуђен је да напусти друштво заувек. Идеја г. Станчића има значајан идејни, па и дидактички потенцијал и њена разрада ће бити вредна труда који ће несумњиво бити потребан.

НЕДОВРШЕНА СИМФОНИЈА БЕРМУДСКОГ ТРОУГЛА

Аутор: Бранислав Милошевић

Филмска прича смештена у миље такозваног „Бермудског троугла“; реч је о легендарним београдским кафанама „Шуматовац“, „Грмеч“ и „Липа“, смештених на потезу између Радио Беграда и Политике, у прошлости, састајалиштима, пре свега, београдске новинарске, али и уметничке боемије. Тих кафана онаквих какве су некада биле више нема, као што нема ни ондашњег Београда, али је остала интрига сећања на њихове госте и догађаје у њима.

ДОСТАВА ПОШИЉКЕ

Аутор: Желимир Гвардиол

Наша свакодневица је бескрајно инспиративна за ауторе са сатиричарским амбицијама. У случају синопсиса за документарни филм ”Достава пошиљке” Желимира Гвардиола, предложак преузет из стварног живота заиста обећава документарну комедију апсурда како аутор и наговештава у наслову. Несавладиви механизам државне бирократије је увек моћнији од појединца који покушава да оствари своја права-срећни су они који нису имали то искуство. Али, овде је аутор веома успешно дефинисао читав низ субјективних друштвених аномалија у нас као што су аутоцензура, денунцијаторство и полтронство које тог истог појединца и његово окружење подједнако мељу чинећи му свакодневни живот неподношљивим вртлогом бесмисла попут Кваке 22. У потрази за правдом, он посеже за тужбом свемогућем суду у Стразбуру и ту се отвара могућност за читав низ ситуација које чине овај луцидан текст вредним екранизације.

Dobitnici podrške za dokumentarni film>

Слатко од ништа

Редитељ: Борис Митић

Сценарио/Тритмент: Борис Митић

 
Најоригиналнија тема за документарни филм. Филозофско-поетски есеј о природи и противречностима наше стварности. Чини се да се Ништа и документарни филм неминовно међусобно потиру, али аутор овог пројекта са сигурношћу тврди да није тако. Овај филм покушава да критички сведочи о савременом свету, свету који се чини неиспуњен садржајем. А насупрот садржаја је Ништа. Ако Ништа постоји, онда се о њему може направити филм. Духовит приступ, убедљивост аутора, као и његови пртходни документарни филмови који се такође баве апстрактним темама, обећавају занимљив, несвакидашњи филм.
 

Није се вратио 

Редитељ: Младен Матичевић
Сценарио /Тритмент: Младен Матичевић
дугометражни документарни филм

 Тритмент за документарни филм Није се вратио Младена Матичевића (Гето, Како постати херој, Трка за живот) доноси нам другачији поглед на рат у Босни 90-тих и указује на неке његове до сада неистражене аспекте. У форми Роуд-мувија на тлу данашње Русије, која обећава кинестетичност сваког снимљеног призора, аутор и сам активно учествује у болном откривању и и проналажењу одговора поводм ангажовања руских добровољаца у војсци Републике српске током поменутог рата. Бивајући актер својих претходних филмова он додатно персонализује теме којима се бави и гледаоцу чини ликове ближим и лакшим за идентификацију. Поред тога, аутор нам нуди један сложени антрополошки приступ у коме покушава да достигне универзални ниво значења овог филма. Проналазећи преживеле ратнике или њихове породице, он суочава гледаоца са изазовима до сада неоткривене истине без намере да се сврстава на било чију срану у минулом ратном сукобу, већ да створи истинску емпатију.
 

Трилогија - Тиховање

 Редитељ: Мирјана Вукомановић
Сценарио /Тритмент: Мирјана Вукомановић дугометражни документарни филм: 

 Филм о оцу Данилу, органски наставак веома успешног кратког документарца Тиховање двадесет година касније. Дело посвећено Оцу Данилу, православном подвижнику, пустињаку и мистику и исихазму, пракси молитвеног тиховања као начину човекове духовне борбе против негативних страсти и душевног растројства.
  

Гастарбајтерске приче

 Редитељ: Младен Ђорђевић
Сценарио /Тритмент: Младен Ђорђевић
дугометражни документарни филм: 

 Документарац о путницима, људима ни тамо ни овде, између немила и недрага. Аутор и у визуелном и у драматуршком смислу сучељава многе елементе - меланхолију јесење равнице са живом урбаношћу Беча, лик таксисте и писца у једној особи, кафанску атмосферу са позоришном. Роуд муви који превазилази задату форму, ово је истовремено и својеврсна посвета печалбарима који постају странци и у туђини али и завичају. Неки од њих у жељи да искажу своју свакодневну муку посежу за уметношћу. На суптилан начин редитељ изражава истовремено друштвени коментар и посвету једном од њих, који свој живот покушава да преточи у позоришну драму.
Подземни космонаут

 Редитељ: Соња Благојевић
Сценарио /Тритмент: Соња Благојевић
дугометражни документарни филм: 

 1969. година најчешће се везује за догађај ступања човека на Месец. Те исте године Милутин Вељковић, студент атомске физике, питомац војне академије, самоуки спелеолог и сањар одлучује да себе подвргне својеврсном експерименту - непрекидном боравку у пећини током 15 месеци. Његов подвиг добија пажњу домаће и иностране јавности и медија али само кроз Милутинов дневник можемо сазнати шта се заправо дешава човеку у осами. О истим догађајима ће се говорити из два различита угла - из угла медија, којима је стало да бомбастичним насловима привуку пажњу, и из угла самог Милутина кроз записе из његовог дневника. Ти записи су много интимнији и анализирају различита људска стања - и биолошка и психолошка и социолошка. Данас је “Милутинова пећина” знамење сврљишког краја и преостали старци се и даље сећају тих узбудљивих дана али од онда па до данас нико није успео да докучи и у потпуности разуме овог подземног космонаута. Овај дугометражни документарни филм у суштини говори о људској машти, о сновима, о истраживачима и иноваторима. Оригинална тема, која код нас до сада није третирана ни у документарном ни у играном филму, и веома оригиналан редитељски поступак обећава филм који може имати дуготрајан и веома успешан “фестивалски живот”. Пошто ће се у филму користити научне методе за снимање у пећини овај филм ће вероватно бити занимљив специјализованим телевизијским каналима.
  

Завештање 

 Редитељ: Иван Јовић
Сценарио /Тритмент: Иван Јовић
дугометражни документарни филм: 

 Филмско сведочење о погрому цивилног становништва, посебно деце, на територији Независне државе Хрватске у Другом светском рату, 1941-1945. Планирано је да Филм буде сачињен од постојеће архивске грађе и живог сведочења преживелих страдалника, деце у то време. Аутори су замислили да чињеничну грађу обраде по методологији Фондације Шоа, која је успела да сними 52 хиљаде Јевреја који су прошли кроз пакао холокауста. Сврха пројекта је, по речима аутора, „да се подигне својеврсни видео-споменик“ заборављеним жртвама, да се пренесу њихови утихли гласови до наших дана“ и зато је овај филмски подухват драгоцен.
  

Јовица и његови зуби

 Редитељ: Тања Брзаковић
Сценарио /Тритмент: Тања Брзаковић
средњеметражни документарни филм:
“Јовица и његови зуби” се не бави нити се може бавити разуемвањем проблема Косова и Метохије. Сам пут кроз Косово сведочи о ратним данима које је ова област видела и етничкој подељености која и даље постоји: српске заставе на путу кроз север Косова, албанске заставе на кућама, социјалистички споменици на којима се у току ноћи смењују те исте заставе, војне базе обезбеђене бодљикавом жицом, расходовани војни камиони који се користе у домаћинствима, нове џамије, нове цркве, рестрикције струје су само неке од слика које вас прате - то је оно што нам овај филм кроз драматуршки расплет у самој причи доноси као нешто што се тамо стварно дешава. Камерна интимна прича дечака који је на путу да постане човек, најинтимније окружење које стоји у контрасту са непрегледним брдима и планинама које их окружују, за Јовицу је у исто време једини извор лепоте који редитељ кроз нарацију успева да дочара, а управо та лепота и контраст конфликта даје тон читавом филму.
  

Прогледање

 Редитељ: Симо Брдар
Сценарио /Тритмент: Света Страхинић
краткометражни документарни филм: 

 Већ неколико година на Светињи (Република Српска), одржава се својеврсни „перформанс“, културна манифестација увршћена у Дан европске културе. Добила је назив „Прогледање“ јер се сви учесници у савршеном реду и тишини тога дана крсте, ритуално пале свеће и умивају „светом водом“ са Светиње, с вером и надом у лично, национално и општељудско прогледање. Овај документарни филм је са једне стране лична посвета аутора овом феномену којем је присуствовао и истовремено права поетска ода сакралном месту на коме се достојанствено одаје пошта највећим жртвама холокауста у 2. Св. Рату- недужној деци.
 

Корак

Редитељ: Дејан Петровић
Сценарио /Тритмент: Дејан Петровић
краткометражни документарни филм: 700.000,00 динара
Филм о борби за повратак уметника у активан живот из дуготрајне апстиненције у центар пажње поставља Дарка, хендикепираног сликара и Слађану, уредника галерије, једину пријатељицу и његовог покретача. То је такође и дирљиво сведочанство о тријумфу људске воље и снази коју испољавамо у тренуцима када смо окружени правим пријатељима и емоцијама које они зраче. Дарко се после дужег времена враћа својој сликарској каријери и редитељ овог филма прати овај процес стилски рафинираним филмским језиком развијајући код гледалаца истинску емпатију.

Dobitnici za animirani film>
 

НЕПУТОВАЊА (Ана Недељковић и Никола Мајдак)

 

Девојчица никада није путовала нити напуштала Улицу у којој се родила, у страху ипак планира да отпутује. После ноћне море одлучује да са својим другарицама изгради зид око Улице.
- Филм има врло занимљив анимацијски и ликовни израз.
НЕ БАШ КАО ПАС КРОЗ РОСУ. (Вера Влајић)
 

Почетак двадесетог века обележава долазак авиона који су коришћени ради забаве, затим постају машине за убијање у Првом светском рату. Александар Дероко је један од ретких срећника који је кроз све то прошао жив. Талентован за писање оставио је трага о том времену у својој књизи „А ондак је летијо јероплан над Београдом “. Између два рата борави у Паризу а по завршетку Другог светског рата објављује књиге о српској архитектури и сведочења о средњевековним градовима, Хиландару и многим манастирима.
 

БИО ДВАПУТ ЈЕДАН КРАЉ (Војин Васовић)
 

Прича о једном краљу који је подељена личност. Једна је фина и углађена, друга дивља и окрутна. Те две супротности су у сталном сукобу где свака покушава да се отараси оне друге. У току те борбе сукобљавају се и са двоглавим змајем. Никакви покушајеви раздвајања не успевају.

БИЛО ЈЕДНОМ У ПОДУНАВЉУ (Мирослав Јелић)
 

Настанак, развој и нестанак неолитске цивилизације Лепенског вира кроз причу двојице неолитских људи, један ловац и риболовац док се други бави клесањем камених фигура лепенаца. У све то је уплетено ванземаљско посредовање с циљем да прича добије мистичност.
 

МЕСЕЧЕВА ШУМА (Марија Милановић)

Месечева шума је алегорија испричана из перспективе детета. Мотив приче је губитак оца и живот детета у таквим околностима и преплету добра и зла.

ЕКВИЛИБРИЈУМ (Мирела Сребрић)
 

Прича о девојци која бубе мами светлом лампе а затим их набада иглама и одлаже у колекцију. У собу јој случајем долази вилин коњиц који се претвара у прелепог принца у којег се она заљуби. Међутим када он види њену колекцију наљути се и за казну је претоври у бубу. Она затим као буба заврши као део колекције неке друге особе.
 

ЈЕДНОМ ДАВНО (Милан Коњевић)

Прича о витезу који у жељи да ожени принцезу пролази кроз тест тако што мора да пронађе неописиву моћ. У пећини где се та моћ крије он се сукобљава са другима који траже то исто. Добивши моћ постаје ужасно метално створење. Филм инспирисан бајком Баш-Челик.

ТЕХНОТАЈЗ-ПРОРОК 1.0 (Алекса Гајић)
 

Прича је смештена у будућност. Бави се изгубљеним тајанственим роботом пророком који утиче на догађаје и ликове око себе а то су млада студенткиња, новинар, креатори робота и други као и скуп поглавара свих светских религија који се догађа у Боки Которској, где је смештена радња филма. Ово није филм за малу децу већ је профилисан за узраст од 13 година па надаље. Алекса Гајић је проверени илустратор и аниматор који овом пројекту даје посебан печат.

Dobitnici za eksperimentalni film>
 

ПЕТЉА (Милутин Петровић и Саша Радојевић)

Ретроспективна прича говори о човеку који у жељи да буде близу жене коју воли, а која није заинтересована за њега, се претвара магијом у пса. То га доводи до пада низ степенице и од контузије заборавља ко је и како да се врати у људско обличје. У међувремену се ту појављује полицијски инспектор који долази до те жене која је повезана са убиством које он испитује. На крају се и инспектор претвори у пса.
 

ВОДА (Маја Ладолеж)
 

Вода је настала из ауторске радозналости и тежње ка експерименту. Вода се радди по сценарију који није написан у класичној форми. Заправо то је више поетски, врло сликовит текст који чине девет целина, девет прича. Воду твори девет слика. Свака слика је прича, једна целина и има свој назив. Тих девет слика су повезане на врло специфичан начин који није одмах јасан, на принципу мозаика: откривањем једне по једне слике постепено се открива и њено место у том мозаику. Девет слика теку једна за другом, треба нагласити нехронолошким редом, и чине једну причу – воду.

Dobitnici za kratki igrani film>

  ДОК СУ ОНИ ЛЕТЕЛИ НА МЕСЕЦ

Редитељ: Бориша Симовић
Сценарио: Бориша Симовић, Светозар Влајковић 

 

 Радња овог кратког филма дешава се на дан слетања првог човека на Месец. Док је цела планета у грозници упознавања космоса, двоје људи се одлучило на мање амбициозну али једнако тешку мисију - да упознају једно друго. Страх од
непознатог и уврежене предрасуде карактеришу оба ова подухвата али узбуђења које доносе нова открића ће превладати и помоћи да се обе приче заврше срећно.
Овај сценарио за будући кратки играни филм обећава суптилну мелодраму која истражује свемир људских емоција. Главни ликови захтевају веома прецизан глумачки рад и имају потенцијал за остваривање изузетних улога.
 

БАКИЦА ХОЋЕ КУЋИ 

Редитељ: Бојана Старчевић 

Сценарио: Бобан Скерлић 

 

Горко-слатка прича пуна дирљивих али и комичних ситуација, указује на проблеме које болест може да изазове у једној обичној породици. Добродушна демантна старица живи са својим сином и снајом који на сваки начин покушавају да одговоре на њене сулуде захтеве. Једног дана она пожели да оде својој кући али ни она а ни њени укућани не могу да одгонетну где је њен дом. Током целодневног путовања по непосредној околини откривају се сви породични проблеми али такође и топлина и љубав која их држи заједно.
Ова оригинална идеја је испричана на врло суптилан начин и указује на ауторово суверено познавање ситуације коју описује у сценарију. Прича поседује и друштвено ангажовани аспект што додатно увећава потребу да овај филм буде снимљен и представљен публици.
 

КАМЕРНА ЉУБАВ
 

Редитељ: Ива Брдар
Сценарио: Ива Брдар
 

 Сценарио за овај кратки играни филм се бави све присутнијим феноменом веза на даљину које своје “оваплоћење” имају искључиво преко Интернета и најсавременијих видова комуникације. Двоје младих људи удаљени су хиљадама километера али су преко камера на својим рачунарима у непрекидном контакту. Илузија да проводе квалитетно време заједно обузима обоје али када у објектив камере компјутера уђе реалан живот, њихова веза неће одолети изазову.
Овај социолошки, па и психолошки, феномен је релативно нов модерном друштву и све је више научних истраживања које се њиме баве. Такође, уметничка пракса има све више у фокусу промену коју у људском понашању ствара овај феномен.

 

НАЗИМ И МИЛУТИН

Сценарио и режија: Младен Ђорђевић

 

Овај сценарио се критички бави природом ратовања и митологизацијом ратника. Такође истражује хомоеротски аспект ратовања којим су се мислиоци бавили још од античких времена. Прича је смештена у забачени крај током рата у Босни. Главни јунаци су заклети напријатељи али уколико се не ослоне један на другог неће преживети. Време пролази а почетно непријатељство полако нестаје. Између њих се рађа љубав. Како се рат завршава и време мира долази, њихова веза постаје немогућа за средине у којима су живели пре рата.
Aуторов контроверзни поглед на рат обећава филм пред којим публика неће остати равнодушна. Поглед у људску природу и комплексности које је карактеришу јесте један од задатака сваког уметничког дела. Понекад та анализа није угодна али је, чини се, неопходна.