Novi kadrovi Ivan Velisavljević i Dimitrije Vojnov nastupili su 28. oktobra na Sajmu knjiga, evo izveštaja >
O ekranizacijama, književnom delu kao
polazištu filmskog dela, dobrim i lošim adaptacijama romana, položaju
pisaca danas su govorili scenarista Dimitrije Vojnov, pisac Vladimir
Kecmanović, autor Ivan Velisavljević a moderator je bila Maja Radonić.
Velisavljević je podsetio da je film hibridna umetnost i za razliku od pozorišta, gde postoje brojne adaptacije književnih dela, u filmu su adaptacije uvek problem i najčešće se smatraju lošijim od predloška iako ima i izuzetaka - film "Doktor Strejndžlov" rađen je prema sada nepoznatom romanu "Red Alert" Pitera Džordza.
Velisavljević je prilično plastično objasnio problematiku ekranizovanja književnog dela rečenicom "Markiza je izašla u pet sati". U knjizi ne piše kako je izgledala, šta je nosila, kako se ponašala, kakva je muzika bila, kakva je ulica bila, kakvo je vreme bilo... a to su sve stvari koje su od značaja za film.
Različiti konteksti utiču na filmske adaptacije, rekao je on i ocenio da je problem možda i u tome što je književnost starija od filma pa samim tim i "superiornija". Sada je film stariji od TV-a i to se vidi u odnosu prema televiziji, rekao je Velisavljević.
Vojnov se osvrnuo na nove dimenzije ekranizacije književnih dela gde se originalni predložak poštuje do te mere da se bukvalno, kao slikovnica, prebacuje na platno (poput, kako je rekao, "Gospodara prstenova" ili omladinske književnosti) što rezultira filmom od dva i po sata koji verovatno odgovara ljubiteljima romana ali ne i filmskom gledaocu.
Stvar sa romanima je što imaju manje prilika za filmske interpretacije dok je u pozorištu to drugačije i lakše.
Kada je reč o situaciji kod nas, Vojnov smatra da je kinematografija u Srbiji stvar kocke - nekada se pare ulože na dobar broj a nekad ne.
U Srbiji se mahom ekranizuju drame a kada je reč o romanima, to su uglavnom marginalni romani pisaca poput Mir Jam ili Gordane Kuić, rekao je on. U Hrvatskoj, primera radi, ekranizuju se kako klasici tako i savremeni priznati pisci.
Jedan od izuzetaka kod nas je film "Top je bio vreo" prema istoimenom romanu Kecmanovića koji nimalo nije oduševljen načinom na koji je režiser obradio njegovo delo.
Vojnov kaže da kod nas ne postoji dovoljno savremenih pisaca koji mogu da generišu tu vrstu interesovanja i privuku filmske stvaraoce.
"Mi imamo krizu pisane reci a to utiče na kulturu a ona na kinematografiju", rekao je on.
Vojnov je ocenio i da književnost utiče na film, a naročito žanrovska književnost, poput krimića ili horora.
On smatra da žanrovski pisci (horor, krimi) ovde bolje prolaze nego u inostranstvu jer mogu da dobiju književne nagrade, imaju čitaoce dok inostrani odustvo profesionalne reputacije nadoknađuju ekranizacijom svojih dela. U Srbiji, pak, takva dela retko kada budu ekranizovana.
Diskusija je potom skrenula na pitanje pisaca i načina na koji oni preživljavaju budući da stipendija za pisce nema, te da većina njih mora da radi neki drugi posao a piše kad stigne.
Vojnov smatra da nedostatak stipendija rezultira slabim knjigama sa čime se Kecmanović nije složio.
Izvor: Tanjug/ Press
Tribina o ekranizacijama književnih dela na Sajmu knjiga
Na Sajmu knjiga danas je održana kratka
tribina na zanimljivu temu - o ekranizovanoj književnosti, koja je
okupila znatan broj zainteresovanih slusaslaca.
O ekranizacijama, književnom delu kao
polazištu filmskog dela, dobrim i lošim adaptacijama romana, položaju
pisaca danas su govorili scenarista Dimitrije Vojnov, pisac Vladimir
Kecmanović, autor Ivan Velisavljević a moderator je bila Maja Radonić.Velisavljević je podsetio da je film hibridna umetnost i za razliku od pozorišta, gde postoje brojne adaptacije književnih dela, u filmu su adaptacije uvek problem i najčešće se smatraju lošijim od predloška iako ima i izuzetaka - film "Doktor Strejndžlov" rađen je prema sada nepoznatom romanu "Red Alert" Pitera Džordza.
Velisavljević je prilično plastično objasnio problematiku ekranizovanja književnog dela rečenicom "Markiza je izašla u pet sati". U knjizi ne piše kako je izgledala, šta je nosila, kako se ponašala, kakva je muzika bila, kakva je ulica bila, kakvo je vreme bilo... a to su sve stvari koje su od značaja za film.
Različiti konteksti utiču na filmske adaptacije, rekao je on i ocenio da je problem možda i u tome što je književnost starija od filma pa samim tim i "superiornija". Sada je film stariji od TV-a i to se vidi u odnosu prema televiziji, rekao je Velisavljević.
Vojnov se osvrnuo na nove dimenzije ekranizacije književnih dela gde se originalni predložak poštuje do te mere da se bukvalno, kao slikovnica, prebacuje na platno (poput, kako je rekao, "Gospodara prstenova" ili omladinske književnosti) što rezultira filmom od dva i po sata koji verovatno odgovara ljubiteljima romana ali ne i filmskom gledaocu.
Stvar sa romanima je što imaju manje prilika za filmske interpretacije dok je u pozorištu to drugačije i lakše.
Kada je reč o situaciji kod nas, Vojnov smatra da je kinematografija u Srbiji stvar kocke - nekada se pare ulože na dobar broj a nekad ne.
U Srbiji se mahom ekranizuju drame a kada je reč o romanima, to su uglavnom marginalni romani pisaca poput Mir Jam ili Gordane Kuić, rekao je on. U Hrvatskoj, primera radi, ekranizuju se kako klasici tako i savremeni priznati pisci.
Jedan od izuzetaka kod nas je film "Top je bio vreo" prema istoimenom romanu Kecmanovića koji nimalo nije oduševljen načinom na koji je režiser obradio njegovo delo.
Vojnov kaže da kod nas ne postoji dovoljno savremenih pisaca koji mogu da generišu tu vrstu interesovanja i privuku filmske stvaraoce.
"Mi imamo krizu pisane reci a to utiče na kulturu a ona na kinematografiju", rekao je on.
Vojnov je ocenio i da književnost utiče na film, a naročito žanrovska književnost, poput krimića ili horora.
On smatra da žanrovski pisci (horor, krimi) ovde bolje prolaze nego u inostranstvu jer mogu da dobiju književne nagrade, imaju čitaoce dok inostrani odustvo profesionalne reputacije nadoknađuju ekranizacijom svojih dela. U Srbiji, pak, takva dela retko kada budu ekranizovana.
Diskusija je potom skrenula na pitanje pisaca i načina na koji oni preživljavaju budući da stipendija za pisce nema, te da većina njih mora da radi neki drugi posao a piše kad stigne.
Vojnov smatra da nedostatak stipendija rezultira slabim knjigama sa čime se Kecmanović nije složio.
Izvor: Tanjug/ Press
No comments:
Post a Comment