U povodu osvajanja Kristalne prizme za doprinos kinematografiji, veliki Gordan Mihić razgovarao je sa Novostima o svojoj karijeri, poetici i pogledima na svet, prenosimo najzanimljivije odgovore.
- Jedan od praotaca evropskih pisaca, Herodot, na početku svoje "Istorije" jednom rečenicom objašnjava o čemu će pisati: o nestalnosti ljudske sreće. Mislim da svi pisci rade upravo to.
* Deo ste grupe filmskih autora koji su stvorili "crni talas". Koliku je snagu i značaj u svetskim razmerama zaista imao taj talas?
- Nekoliko autora, nezavisno jedan od drugog, došli su do iste filmske poetike nazvane crni film. Koliki je bio značaj filmova te grupe, svedoče knjige evropskih i svetskih kritičara i istoričara filma. Pažnja i zainteresovanost za tu temu još traju - nedavno je u Beogradu boravio mladi Amerikanac, postdiplomac sa Kolumbije, koji želi da napiše doktorsku tezu i knjigu o našem crnom filmu. Inače, Žika Pavlović mi je pričao da mu je u Kanu reditelj "Ponoćnog kauboja" rekao da mu je kao inspiracija za taj film poslužio naš film "Kad budem mrtav i beo".
* Socijalna drama "Vrane", koju ste potpisali sa Ljubišom Kozomarom, pre tri godine je na "Subverziv festivalu" u Zagrebu izabrana među tri najbolja dela sa ovih prostora. Da li doba vrana i ptica grabljivica kod nas stalno traje?
- Traje, i traje, i ponavlja se bez prekida. Inače, kad je reč o "Vranama", podsećam da su snimljene pre četrdeset tri godine. Bilo je onemogućeno da se prikažu u Beogradu, ali zato su bile na 11 svetskih festivala, čak i na "Nedelji kritike" u Kanu; dobile su laskave kritike i nekoliko nagrada. Zašto ovo pominjem? Zato što smo Ljubiša i ja dobili režiju iako pre toga nismo snimili, kao reditelji, ni sekund filma. Ali smo pre toga imali scenarije za filmove "Buđenje pacova", "Kad budem mrtav i beo", "Vreme ljubavi", "Tople godine", "Doći i ostati"... Produkcija je imala poverenja u nas kao scenariste, ali je to, što se tiče režije, ipak bio veliki rizik. Danas - ko je spreman za bilo koga da rizikuje? Koliko dugo većina mladih ljudi čeka na prvi film? Koliko filmova snimi do svoje četrdesete? Dva-tri. A ja sam u tridesetoj godini iza sebe već imao devet realizovanih koscenarističkih tekstova, jednu režiju, tri televizijske serije...
* Među tekstovima koje ste u proteklih godina napisali za Kusturicu nalazi se i scenario za film o Panču Vilji. Šta nam sada nudi ovaj mit o meksičkom revolucionaru?
- Sve je isto - ni Meksiko ni svet nisu ništa bolji nego što su bili dvadesetih godina prošlog veka. Jedna veličanstvena revolucija buknula je fantastičnim plamenom, obasjala svet i ugasila se. Kao i druge revolucije pre i posle nje. Zašto? Da li samo zato što ih vode i izvode ljudi od krvi i mesa, podložni slabostima, krizama, zamoru, nesnalaženju u konglomeratu svetskih interesa, spremnosti da jednu tiraniju zamene drugom - u ime slobode? Sam Vilja doživeo je i proživeo kratak, buran život, uz sve sjajne pobede i pogubne poraze, uz lični život ispunjen neverovatnim preokretima, uz besprekornu odanost koju su prema njemu gajile mase potlačenih i njegovi sledbenici, ali i strašne izdaje nekih od onih koje je najviše voleo. Ludo je voleo žene i život. Surov do krajnosti prema latifundistima i kapitalistima, pokazivao je čudesnu nežnost i samilost prema očajnicima bez igde ičega.
* Ko bi mogao da bude Pančo Vilja naših dana, ima li naše vreme takvog junaka?
- Elektronika gospodari današnjim svetom, svi mogući digitalni sistemi vladavine, kontrole, zastrašivanja, pretnji, gospodarenja svim i svačim. Paradoksalno, jedina opasnost za taj svet je - on sam po sebi: ugrožava ga samo njegovo odbeglo čedo, poput Snoudena ili Asanža.
Izvor: Novosti
No comments:
Post a Comment