BAJIĆ O ODUMIRANJU

Novi kadar Đorđe Bajić je za hrvatski sajt Pazi, snima se, napisao prikaz filma ODUMIRANJE Miloša Pušića. Prenosimo ovu vrlo pohvalnu kritiku,

Na samom početku treba konstatovati i podvući: „Odumiranje“ je jedan zaista ozbiljan i domaćinski snimljen film. Novosađanin Miloš Pušić uspeva da izbegne tri najveća zla savremene srpske kinematografije (amaterizam, anahronost i odsustvo ambicije) i isporuči kvalitetno ostvarenje koje poseduje umetničku težinu i solidnost izrade u svim segmentima. Već je ova činjenica sama po sebi veliki uspeh. U doba sveopšteg fušeraja, Pušić je pokazao da u Srbiji još uvek postoji reditelj koji poštuje i ne potcenjuje svoju publiku.

“Odumiranje” je zasnovano na istoimenoj pozorišnoj drami Dušana Spasojevića o propasti srpskog sela. Spasojević je svoj dramski tekst pretočio i u filmski scenario, ne gubeći iz vida da promena medija zahteva ozbiljna strukturna pretumbavanja. “Odumiranje” je mnogo više od pukog filmovanog pozorišta. Za razliku od tematski sličnog i po godini proizvodnje bliskog “Leda” (2012.) Ane Bajić-Jočić, “Odumiranje” uspeva da kamernu postavku i pozorišno poreklo preokrene u vlastitu korist, nadogradi ih i zaokruži na sasvim zadovoljavajući način.

Glavni junak “Odumiranja” je Janko (glumi ga Branislav Trifunović koji je i producent filma), mladić sa sela koji već godinama fizikališe u Beogradu. Janko se vraća kući ali, kako će se uskoro ispostaviti, ne sa namerom da ostane i zasnuje porodicu, već da proda komad zemlje na kome se, eto dodatne komplikacije, nalazi grob njegovog oca i krene dalje, u beli svet, u Švajcarsku, trbuhom za kruhom. Jankova majka Milica (Dara Džokić) ne može da se pomiri sa njegovom odlukom, pa između njih nastaje konflikt koji predstavlja okosnicu filma. Drugi krak priče prati nedaće roditelja Jankovog najboljeg, sada pokojnog druga – Strahinju i Jovanku (Boris Isaković i Jasna Đuričić, inače bračni par i u stvarnom životu), te njihovu alkoholom načetu kćerku Stamenu (Milica Janevski). Spisku bitnih likova treba dodati i Jankovog prijatelja Geometra (Emir Hadžihafizbegović), sredovečnog zgubidana koji se, bez obzira na sve nedaće i udarce, još uvek batrga i pokušava da iz svog promašenog života iscedi i poslednju kap slasti.

Snaga Pušićevog filma pre svega leži u efektnoj režiji i glumačkim kreacijama. Pušićev prvi dugometražni  film, “Jesen u mojoj ulici” (2009.), nije privukao previše pažnje srpske javnosti – što je nepravda imajući u vidu da se radi o sasvim solidnoj filmskoj priču o odrastanju u siromašnom novosadskom predgrađu. Premeštajući radnju iz grada u selo, Pušić i u novom filmu nastavlja da se bavi životima marginalaca, gubitnika koji očajnički pokušavaju da se otrgnu iz svoje sivilom prožete svakodnevnice.

Ostatak kritike možete pročitati ovde

Izvor: Pazi, snima se