Dnevni list Danas donosi intervju sa Ivanom Karlom, nekadašnjim urednikom filmskog i serijskog programa Javnog servisa, a sada direktorom SBBa za filmske sadržaje. Izabrali smo nekoliko udarnih odgovora iz ovog razgovora.
Kada neko napusti najveću i na prostoru Srbije još uvek najuticajniju televiziju, moćni RTS, i sa mesta urednika filmskih i serijskih sadržaja u ovom svojevrsnom medijskom mamutu pređe kod kablovskog operatera gde uređuje samo jednu, doduše isključivo, filmsku stanicu, dostupnu samo preko tog operatera, laiku to izgleda kao korak unazad.
Ali osoba koja je to učinila, imenom i prezimenom Ivan Karl, direktor za filmske sadržaje na SBB-u, donedavno filmski urednik na RTS-u, pritom i koselektor Festa, ne pravi korake unazad, već samo one džinovske napred. Verovatno jedan od najmlađih (rođen 1979) urednika u istoriji velike televizije koji se na njoj zadržao šest godina, koliko recimo i Rale Zelenović, shvatio je kao izazov priliku da uređuje specijalizovani filmski kanal i koristi mogućnosti novih tehnologija, poput videa "on demand", što je takođe njegov deo posla na SBB-u.
Ali osoba koja je to učinila, imenom i prezimenom Ivan Karl, direktor za filmske sadržaje na SBB-u, donedavno filmski urednik na RTS-u, pritom i koselektor Festa, ne pravi korake unazad, već samo one džinovske napred. Verovatno jedan od najmlađih (rođen 1979) urednika u istoriji velike televizije koji se na njoj zadržao šest godina, koliko recimo i Rale Zelenović, shvatio je kao izazov priliku da uređuje specijalizovani filmski kanal i koristi mogućnosti novih tehnologija, poput videa "on demand", što je takođe njegov deo posla na SBB-u.
Kakvo je uopšte mesto filma na televiziji danas?
- Godina 2010. možda je poslednja kada su filmovi televizijama donosili rejtinge. I onda počinje pad koji je sve izraženiji. Dakle, ako je nekad neki film pravio dobar rejting od 15, 16, 17, neki su išli i do 19, danas film može da donese rejting 6-7. Vrlo malo televizija ima film u 21 sat, osim ako taj film nije značajna popuna programa, što znači da nemaju nešto drugo, atraktivnije. Na to je uticalo više faktora. Jedan je urednički nemar i nebriga, a drugi je danak tehnologiji i vremenu u kome živimo. Televizije se danas trude da što više budu prve stanice za neki program. Dok dođe na televiziju, film je već viđen i degustiran, ali zato premijerna domaća serija nije nigde viđena, kao i živ program poput rijalitija ili sportskog prenosa od nacionalnog značaja. Ta vrsta programa garantuje gledanost, sve što je događaj koji ne možete da vidite nigde drugo pre televizije danas donosi rejting i tome se televizije okreću. Film uglavnom odlazi u drugi ili treći ešalon. Danas smo svedoci seobe filma sa opštih televizija na specijalizovane kanale, a to će biti još izraženije kad dođe digitalizacija, kad nestane pojam zemaljske televizije i kada se zaista sva televizijska ponuda bude grupisala po tematskim linijama, odnosno vrsti programa.
- Godina 2010. možda je poslednja kada su filmovi televizijama donosili rejtinge. I onda počinje pad koji je sve izraženiji. Dakle, ako je nekad neki film pravio dobar rejting od 15, 16, 17, neki su išli i do 19, danas film može da donese rejting 6-7. Vrlo malo televizija ima film u 21 sat, osim ako taj film nije značajna popuna programa, što znači da nemaju nešto drugo, atraktivnije. Na to je uticalo više faktora. Jedan je urednički nemar i nebriga, a drugi je danak tehnologiji i vremenu u kome živimo. Televizije se danas trude da što više budu prve stanice za neki program. Dok dođe na televiziju, film je već viđen i degustiran, ali zato premijerna domaća serija nije nigde viđena, kao i živ program poput rijalitija ili sportskog prenosa od nacionalnog značaja. Ta vrsta programa garantuje gledanost, sve što je događaj koji ne možete da vidite nigde drugo pre televizije danas donosi rejting i tome se televizije okreću. Film uglavnom odlazi u drugi ili treći ešalon. Danas smo svedoci seobe filma sa opštih televizija na specijalizovane kanale, a to će biti još izraženije kad dođe digitalizacija, kad nestane pojam zemaljske televizije i kada se zaista sva televizijska ponuda bude grupisala po tematskim linijama, odnosno vrsti programa.
Kakav će biti predstojeći Fest s obzirom na sveprisutnu besparicu, pogotovo u kulturi?
- Biće sigurno manje para, ali, za divno čudo, program će biti na nivou prošlog Festa, pa možda i bolji. Uveli smo neke novine, kao na primer da druga projekcija počinje u 21.30, a ne u 22 jer imam utisak sa prošlog Festa da ljudi misle da je Fest pozorište i da ima samo jednu projekciju. Novina je da ćemo uvesti veliku salu Doma sindikata - sve što je u SC u 16 sati, istog dana u 20 ide u velikoj sali Doma sindikata. Što se filmova tiče, imaćemo i nekoliko premijera iz Berlina, fokus će biti na ostvarenjima iz Rusije i Skandinavije. Fest je inače već postao najveći pojedinačni prikazivač u Srbiji - 100.000 karata koje proda je pet odsto od ukupne bioskopske prodaje na godišnjem nivou. On je zapravo najmasovnija manifestacija kulture u zemlji. Zato i svi žure i žude da film otvore na Festu. Za tzv. spoljna obeležja festivala treba mnogo više novca, a za to nije vreme. Živimo u oskudici kao društvo i besmisleno je da insistiramo na Džordžu Kluniju, crvenom tepihu i sličnim stvarima. To ćemo kad budu neka srećnija vremena.
- Biće sigurno manje para, ali, za divno čudo, program će biti na nivou prošlog Festa, pa možda i bolji. Uveli smo neke novine, kao na primer da druga projekcija počinje u 21.30, a ne u 22 jer imam utisak sa prošlog Festa da ljudi misle da je Fest pozorište i da ima samo jednu projekciju. Novina je da ćemo uvesti veliku salu Doma sindikata - sve što je u SC u 16 sati, istog dana u 20 ide u velikoj sali Doma sindikata. Što se filmova tiče, imaćemo i nekoliko premijera iz Berlina, fokus će biti na ostvarenjima iz Rusije i Skandinavije. Fest je inače već postao najveći pojedinačni prikazivač u Srbiji - 100.000 karata koje proda je pet odsto od ukupne bioskopske prodaje na godišnjem nivou. On je zapravo najmasovnija manifestacija kulture u zemlji. Zato i svi žure i žude da film otvore na Festu. Za tzv. spoljna obeležja festivala treba mnogo više novca, a za to nije vreme. Živimo u oskudici kao društvo i besmisleno je da insistiramo na Džordžu Kluniju, crvenom tepihu i sličnim stvarima. To ćemo kad budu neka srećnija vremena.
Kakvo je uopšte mesto filma na televiziji danas?
- Godina 2010. možda je poslednja kada su filmovi televizijama donosili rejtinge. I onda počinje pad koji je sve izraženiji. Dakle, ako je nekad neki film pravio dobar rejting od 15, 16, 17, neki su išli i do 19, danas film može da donese rejting 6-7. Vrlo malo televizija ima film u 21 sat, osim ako taj film nije značajna popuna programa, što znači da nemaju nešto drugo, atraktivnije. Na to je uticalo više faktora. Jedan je urednički nemar i nebriga, a drugi je danak tehnologiji i vremenu u kome živimo. Televizije se danas trude da što više budu prve stanice za neki program. Dok dođe na televiziju, film je već viđen i degustiran, ali zato premijerna domaća serija nije nigde viđena, kao i živ program poput rijalitija ili sportskog prenosa od nacionalnog značaja. Ta vrsta programa garantuje gledanost, sve što je događaj koji ne možete da vidite nigde drugo pre televizije danas donosi rejting i tome se televizije okreću. Film uglavnom odlazi u drugi ili treći ešalon. Danas smo svedoci seobe filma sa opštih televizija na specijalizovane kanale, a to će biti još izraženije kad dođe digitalizacija, kad nestane pojam zemaljske televizije i kada se zaista sva televizijska ponuda bude grupisala po tematskim linijama, odnosno vrsti programa.
- See more at: http://www.danas.rs/danasrs/kultura/bez_prestupa_opasnih_po_gledaoce.11.html?news_id=271660#sthash.O8kSJWb1.dpuf
- Godina 2010. možda je poslednja kada su filmovi televizijama donosili rejtinge. I onda počinje pad koji je sve izraženiji. Dakle, ako je nekad neki film pravio dobar rejting od 15, 16, 17, neki su išli i do 19, danas film može da donese rejting 6-7. Vrlo malo televizija ima film u 21 sat, osim ako taj film nije značajna popuna programa, što znači da nemaju nešto drugo, atraktivnije. Na to je uticalo više faktora. Jedan je urednički nemar i nebriga, a drugi je danak tehnologiji i vremenu u kome živimo. Televizije se danas trude da što više budu prve stanice za neki program. Dok dođe na televiziju, film je već viđen i degustiran, ali zato premijerna domaća serija nije nigde viđena, kao i živ program poput rijalitija ili sportskog prenosa od nacionalnog značaja. Ta vrsta programa garantuje gledanost, sve što je događaj koji ne možete da vidite nigde drugo pre televizije danas donosi rejting i tome se televizije okreću. Film uglavnom odlazi u drugi ili treći ešalon. Danas smo svedoci seobe filma sa opštih televizija na specijalizovane kanale, a to će biti još izraženije kad dođe digitalizacija, kad nestane pojam zemaljske televizije i kada se zaista sva televizijska ponuda bude grupisala po tematskim linijama, odnosno vrsti programa.
- See more at: http://www.danas.rs/danasrs/kultura/bez_prestupa_opasnih_po_gledaoce.11.html?news_id=271660#sthash.O8kSJWb1.dpuf
Kada
neko napusti najveću i na prostoru Srbije još uvek najuticajniju
televiziju, moćni RTS, i sa mesta urednika filmskih i serijskih sadržaja
u ovom svojevrsnom medijskom mamutu pređe kod kablovskog operatera gde
uređuje samo jednu, doduše isključivo, filmsku stanicu, dostupnu samo
preko tog operatera, laiku to izgleda kao korak unazad.
Ali osoba koja je to učinila, imenom i prezimenom Ivan Karl, direktor za filmske sadržaje na SBB-u, donedavno filmski urednik na RTS-u, pritom i koselektor Festa, ne pravi korake unazad, već samo one džinovske napred. Verovatno jedan od najmlađih (rođen 1979) urednika u istoriji velike televizije koji se na njoj zadržao šest godina, koliko recimo i Rale Zelenović, shvatio je kao izazov priliku da uređuje specijalizovani filmski kanal i koristi mogućnosti novih tehnologija, poput videa "on demand", što je takođe njegov deo posla na SBB-u.
- See more at: http://www.danas.rs/danasrs/kultura/bez_prestupa_opasnih_po_gledaoce.11.html?news_id=271660#sthash.O8kSJWb1.dpuf
Kada
neko napusti najveću i na prostoru Srbije još uvek najuticajniju
televiziju, moćni RTS, i sa mesta urednika filmskih i serijskih sadržaja
u ovom svojevrsnom medijskom mamutu pređe kod kablovskog operatera gde
uređuje samo jednu, doduše isključivo, filmsku stanicu, dostupnu samo
preko tog operatera, laiku to izgleda kao korak unazad.
Ali osoba koja je to učinila, imenom i prezimenom Ivan Karl, direktor za filmske sadržaje na SBB-u, donedavno filmski urednik na RTS-u, pritom i koselektor Festa, ne pravi korake unazad, već samo one džinovske napred. Verovatno jedan od najmlađih (rođen 1979) urednika u istoriji velike televizije koji se na njoj zadržao šest godina, koliko recimo i Rale Zelenović, shvatio je kao izazov priliku da uređuje specijalizovani filmski kanal i koristi mogućnosti novih tehnologija, poput videa "on demand", što je takođe njegov deo posla na SBB-u.
- See more at: http://www.danas.rs/danasrs/kultura/bez_prestupa_opasnih_po_gledaoce.11.html?news_id=271660#sthash.O8kSJWb1.dpuf
No comments:
Post a Comment