Taj dokaz našeg sopstvenog rugla - ruinirani bioskopi koji su svojevrsni deo istorije domaće kinematografije, kao i oni koji su od umetničkih sala pretvoreni u skladišta, poslastičarnice, kladionice i kockarnice (iako je ugovor o prodaji "Beograd filma" nalagao kontinuitet delatnosti), nisu, nažalost, izazvali nikakvu pažnju ni gradskih, ni republičkih vlasti. Gotovo sve inicijative koje bi mogle nešto da "pomere" bile su individualne - reditelj Darko Bajić nekoliko godina se borio za spas bioskopa "Balkan", od privatizacije 2007. do 28. marta 2010, kada je vlasnik zbog navodne rekonstrukcije zatvorio dvoranu.
On je uspeo da u najstarijem beogradskom bioskopu bude prikazano više od 300 domaćih i svetskih autorskih ostvarenja (što je bio dokaz da gledaoci žele i program koji se ne sužava na izbor komercijalnih filmova modernih sinepleksa), i da se tu održi oko 12 festivala. Javnost su zbog ovog problema alarmirali i reditelji Dušan Makavejev, Goran Marković, Srđan Karanović..., mnogi drugi značajni predstavnici domaćeg filma, FCS, UFUS, članovi grupe građana "Povratak otpisanih", koji godinama raznim uličnim performansima kritikuju zatvaranje beogradskih bioskopa i podsećaju na sve "žrtve privatizacije "Beograd filma". Krajnji rezultat svih ovih akcija, nažalost, uvek je bio nula.
Privatizacija "Beograd filma" samo je jedna u nizu pljačkaških "akcija" koje su se dogodile u prethodnoj deceniji. Što se mogućnosti poništavanja privatizacije tiče, mi bismo bili zadovoljni da država omogući Filmskom centru Srbije da raspolaže sa makar tri-četiri bioskopa "Beograd filma", čije obnavljanje ne bi mnogo koštalo - tvrdi Srđan Dragojević.
Više ovde: http://novosti.rs/vesti/kultura.71.html:464876-Akcija-umesto-obecanja
No comments:
Post a Comment