- Uspeo sam da otelotvorim ljude koji su uspeli da odu odavde. Svako se snašao u tim vremenima na neki svoj način - zaključuje Diklić.
I vaš lik Pera je uspeo da se prilagodi?
- Da nije uspeo, spadao bi u takozvane neprilagođene.
Do koje granice se vi prilagođavate ovom vremenu, a da ipak ne odstupite od sebe?
- Svi mi živimo pod nekim normama, ali ja uglavnom slušam svoju savest i čini mi se da je poprilično čista. Što se mene tiče, norme i zakoni ne bi ni morali da postoje.
Napisali ste: “Ako nemaš problem, onda si u problemu” misleći na stvaralački proces. Može li se to primeniti i na život?
- Ukoliko niste genije, to sasvim sigurno primenjujete i na život. Mada, verujem da su i najveći geniji sumnjali u sebe. Van Gog je sekao uši.
Šta ste vi radili?
- Ja da sam se sekao, presekao bih se ceo, ne bih sekao deliće sebe. (smeh) Povukao bih se, otišao bih ili iz profesije ili iz ove zemlje...
“Marmaroš” ima izvesnu vedrinu i nadu u moru filmova koji uglavnom insistiraju na beznađu.
- I filmovi i pozorišne predstave i serije koje se snimaju samo da bi se puštali reklamni spotovi - sve je to besmisleno, neautentično i u velikoj meri lažno. A svi misle da refleksija devijantne stvarnosti spada u domen umetnosti! To nije tačno. Ja tačno znam šta živim, ja živim narkomaniju oko sebe, živim agresiju oko sebe i bahatost, ali sigurno postoje ljudi koji nisu takvi, koji nisu vinovnici ovoga o čemu pričamo. Pa, treba ponekad i o tim ljudima kroz umetničko štivo progovoriti. Progovoriti o zdravlju unutar jednog društva, o zdravlju unutar jednog mentaliteta, a ne o poprimljenoj bolesti, uvezenoj odavde ili odande.
Više ovde: http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/421458/Dobri-ljudi-Srbije-zasto-trpite-ovo
No comments:
Post a Comment