* Čemu služe takve konstrukcije?
- To je način da čitava priča oko Prvog svetskog rata postane moneta za prepucavanje. Kao neko ko se godinama bavio dokumentarnim materijalima vezanim za čitav događaj, znam da je to vreme predstavljalo zanos za slobodom cele generacije napredne južnoslovenske omladine koja je bila pod austrougarskom okupacijom. Jednostavno se prenebregava to da su mladi iz Bosne, Slovenije, Hrvatske, Dalmacije želeli oslobođenje, i konstrukcije iz vizure sadašnjeg trenutka deluju mi razočaravujuće.
* Postoji još nešto zanimljivo - sve tiranoubice u istoriji slavljene su kao heroji, a danas, sto godina nakon Prvog svetskog rata, u kome je naša zemlja pretrpela milionske žrtve, pojedinci Srbiju pokušavaju da označe kao krivca za njegov početak. Zbog čega?
- Priča o atentatu na Ferdinanda ima milion slojeva, i barem tri generalna aspekta. Jedan je današnje „spinovanje“ tog događaja raznim „analizama“ koje se baziraju na poluistinama ili izostavljanju činjenica da bi se priča lansirala u ovom ili onom svetlu. Druga stvar je sam atentat, a treća odnos atentata i Prvog svetskog rata. Neosporno je da u „novom“ čitanju istorije ima medijskog nastavka devedesetih godina i satanizacije Srbije. Ali postoji i važniji interes - globalno redefinisanje Prvog svetskog rata, taj zahtev koji je Nemačka uputila Francuskoj, Britaniji i ostalim zemljama kako ne bi bilo ni poraženih, ni pobednika u tom ratu, a ni krivaca, kad su oni u pitanju. Pravi se druga priča, u procesu koji ide „mic po mic“, i u krajnjoj liniji je logičan, s obzirom na situaciju u Evropskoj uniji danas. Francuska i Britanija nerado pristaju na to, ili pristaju u određenoj meri, onoliko koliko im to odgovara.
* Znači li to da će Nemačka jednog dana „oprati“ svoju političku istoriju?
- Nije taj proces toliko transparentan, i, što je važno, nije jednoglasan. Veoma sam vezan za Nemačku, poslovno, znam da tamo ima mnogo hrabrih i glasnih ljudi, koji govore o ovom problemu, i da ne valja prekrajati istoriju. Mi, nažalost, najčešće reagujemo na one koji nisu istinoljubivi. Primera radi, s jedne strane imamo mnogo pominjanu knjigu Kristofera Klarka, jednog od glavnih germanističkih revizionista Prvog svetskog rata, koji je Mladu Bosnu uporedio sa Al kaidom, pri čemu i on sam tvrdi da Sarajevski atentat nije povod za Prvi svetski rat, već samo izgovor. Klark, koji je najnegativnije raspoložen prema atentatorima i nama generalno, podvukao je razliku između povoda i izgovora. Njegova knjiga se i ne bavi nama, nego dokazivanjem da krivica za rat nije na strani Nemačke i Austrije, već je, podjednako i ponajviše, na strani Rusije i saveznika, Francuske, Britanije i Srbije, naravno. Ali prvenstvena meta je Rusija.
* Zašto se, recimo, u našoj javnosti ne pominje vrlo zanimljiva knjiga nemačkog autora Ditera Hofmana?
- Hofmanova knjiga „Skok u tamu“ bavi se periodom neposredno uoči početka Prvog svetskog rata, i upravo se u njoj ustanovljava da su još polovinom maja 1914, dakle mesec i po dana pre vidovdanskog atentata u Sarajevu, nemačkoj vojsci izdata naređenja koja su značila neposredan početak priprema za rat. Ima, dakle, ozbiljnih glasova u Nemačkoj, ali to što mi znamo za knjigu Kristofera Klarka, koja se svuda razvlači, a ne znamo za Hofmanovu, govori o još jednom fenomenu današnjice - o tabloidizaciji nauke i istorije. Kada neko pomene Al kaidu, to sigurno dobija više prostora u javnosti nego kada neko ispriča priču koja se zasniva na istini i činjenicama.
Više ovde: http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:455176-Srdjan-Koljevic-Uzalud-pucaju-na-Gavrila
No comments:
Post a Comment