U razgovoru za „Blic” priča o tom iskustvu s obzirom na to da joj je majka preminula od iste bolesti, o tome kako je životi kao zvezda SF filma u Americi, planovima u karijeri.
U stvarnom životu vaša mama je umrla od raka. Da li vam je bilo teško da kroz to iskustvo ponovo prolazite tokom rada na filmu?
- Kad sam pročitala scenario, odmah sam ga zavolela. Potresao me je i probudio strašno jake emocije. O toj bolesti, nažalost, sve znam jer je moja majka umrla od raka. Celo moje detinjstvo bilo je u znaku te bolesti. Umiranje majke i odrastanje ćerke jeste tema i komada „Dok nas smrt ne rastavi” koji sam napisala pre 12 godina, a koji je Miki Manojlović režirao ove godine u „Radionici integracije”. Kada mi je Faruk poslao scenario, nisam mogla da verujem koliko ima sličnosti između mog iskustva, mog komada i njegovog scenarija. To je prosto neverovatno.
U Americi ste se proslavili serijama „Lost” i „Babilon 5”, a sada ste dobili ulogu u još dva naučnofantastična filma. Kako se desilo da uletite u žanr iz kog ne možete da se iščupate?
- Da, čudno je to. To mi se naprosto u životu tako desilo. Kao što mi se desio i Los Anđeles. Nikada nisam imala holivudske snove. Moj motiv za odlazak u Ameriku je bio isključivo negativan, a ne pozitivan. Samo sam htela otići iz svega ovoga što se dešavalo u Jugoslaviji. A onda sam dobila posao u Los Anđelesu. Ja, koja čak i ne vozim, sada sam u gradu automobila, glamura, selebritija, što mi je sve užasno antipatično. Izgleda da je to jedna ironija sudbine.
Jeste li bar kao dete voleli da gledate naučnofantastične filmove?
- Ma kakvi! Nikada me to nije zanimalo! A sada sam neki selebriti u tom žanru. Ali, znate šta, taj svet naučne fantastike je užasno zanimljiv! Fanovi tog žanra su veoma interesantni ljudi. Ima puno naučnika: fizičara, doktora hemije i astronomije koji dolaze na te konvencije. Često mi neko od njih kaže: „’Babilon 5’ je meni promenio život!” Znate li da ozbiljni naučnici crpe inspiraciju iz naučne fantastike za svoja istraživanja?! Pročitala sam knjigu Gerija Štajngarta “Vrlo tužna istinita priča” i svima je preporučujem. Radnja se dešava u budućnosti, Amerika potpuno propala, Evropa se još donekle drži, ali uglavnom se svet raspada. Dok to čitaš, smeješ se i zabavljaš, a najtužnije je što se to nažalost već događa. Upravo.
Više ovde: http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/400924/Mira-Furlan-Ko-me-voli-voli-ko-me-ne-voli--cao
No comments:
Post a Comment