Projekat se snima uz pomoć nemačke ambasade, ali se bavi dečjim pravima na svetskom nivou, jer su deca na globalnom nivou obespravljena. Želimo da pošaljemo celom svetu poruku da zastanu u svojoj životnoj žurbi, da se osvrnu i pogledaju decu oko sebe. U Srbiji, oko četiri stotine hiljada dece živi ispod granice siromaštva, što čini oko pet odsto ukupne populacije, u Americi je taj procenat mnogo veći, iznosi dvadeset dva odsto, a u Engleskoj oko dvadeset odsto. Siromaštvo u lančanoj reakciji dovodi do zlostavljanja dece, trgovine decom, teranja na prostituciju, i svih ostalih tragičnih i teških situacija - kaže reditelj koji je ovde potpisao filmove „Ljubavni život Budimira Trajkovića“ i „Erogena zona“, a onda otišao iz Srbije i oko 30 godina proveo u inostranstvu. Trenutno, Karaklajić je i predsednik UO Filmskog centra Srbije.
Posle duge pauze, ponovo ste za kamerom - šta je ono što film čini tako uzbudljivom „delatnošću“?
- Film, odnosno digitalni zapis, za mene je najkomunikativniji način da se ispriča priča. Volim da pričam priče, kada imam šta da kažem, a ovoga puta imam. Svi glumci koje sam angažovao u filmu „Katarina“ - Mirjana Karanović, Srđan Miletić, Nenad Okanović, Lana Karaklajić, Marko Vetić i mlada Una Živković, svojski su se trudili, i to radeći bez honorara, a ja sam se šalio da ovakvu dobru glumačku podelu i ekipu ne bismo mogli da okupimo i da platimo da smo imali budžet.
Kad već pominjete budžet, a i dugo ste živeli u inostranstvu, šta bi se reklo o zemlji u kojoj se za kulturu iz državne kase izdvaja nula koma šezdeset dva odsto?
- Budžet je samo jedan od načina da se finansiraju umetnost i kultura. Naši kulturni radnici i umetnici dozvolili su da budžet postane i jedini način, i tako su sebi stavili omču oko vrata. Novac je najlakše dobijati iz budžeta. Ali novac se zarađuje. Jedno od pitanja koja sebi često postavljam jeste da li smo mi, kulturni radnici i umetnici, pružili pravu vrednost zauzvrat, čiji novac od poreza trošimo. Ako društvo daje samo nula šezdeset dva odsto za kulturu i umetnost, možda je to i naša greška!?! Zašto smo, recimo, dozvolili da se dogodi totalni sunovrat u kulturnom ambijentu pojavom turbo-folka, koji je uništio muzički, ali i svaki drugi ukus naroda. Pojavila se nova „ružičasta“ kultura koja vlada našom televizijom, koja formira zastrašujući ukus i pogled na svet novih generacija. Zašto se umetnici nisu borili protiv toga, ne samo rečima već i delom, uticajem na medije? Zašto je dozvoljeno da se Medijski javni servis Srbije, RTS, uključi u besmislenu trku rejtinga sa komercijalnim TV stanicama i time izgubi svoju osnovnu namenu, a to su obrazovanje i formiranje ukusa nacije? Gde je tu bio glas ljudi koji danas kukaju da nema dovoljno novca za kulturu? Navika da se novac po automatizmu dobija je, kako vidimo, loša navika.
Rekli ste da je ministar kulture u Srbiji zapravo Mlađan Dinkić, a kako se najavljuje, on uskoro odlazi iz Vlade, zajedno sa ministrom kulture Bratislavom Petkovićem. Da li za kulturu možda dolaze bolji dani?
- Mnogo pre nego što je odlučeno da Mlađan Dinkić ode iz Vlade, rekao sam da je on ministar za kulturu, jer je svojim postupcima oko centralizacije svih sredstava finansiranja u Srbiji uveo finansijsku diktaturu. Verujem da će novi ljudi na njegovoj poziciji stvoriti, pre svega, dobre uslove privređivanja, što je jedna od osnovnih uloga države. Kada je reč o ministru Petkoviću, on se borio da uradi najviše što je mogao u okvirima koji su mu zadati. Ali on se kao čovek i umetnik ne uklapa u postojeće „snage“ koje su vladale i vladaju kulturom.
Šta je ono što ministra Petkovića čini tako različitim od tih postojećih „snaga“ koje pominjete, i ko, zapravo, nije dobro ocenio njegovo znanje i sposobnost, pa on odlazi sa funkcije?
- Pre neki dan je dugogodišnja kulturna poslenica, a i poslanica, izjavila da je gospodin Petković, od kada je došao na mesto ministra kulture, zaposlio oko dve stotine svojih prijatelja i rođaka. Ako je to tačno, zašto nije navela makar jedno ime? Ovo ne blati samo ministra Petkovića, već i sve ljude koji se bave kulturom i umetnošću. Narod koji je na ivici egzistencije u ovoj zemlji, čita i počinje da besni protiv tih i takvih umetnika, koji nezasitno traže još para za neku tamo umetnost koju oni i ne konzumiraju, jer im je, najverovatnije, daleka i nerazumljiva. A ne razumeju je, jer mi, stvaraoci, nismo uspeli da im približimo pravu umetnost. To je dugotrajan i tegoban proces, kojim se nismo bavili i sada plaćamo cenu.
Opširnije ovde: http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:448516-Dejan-Karaklajic-Filmu-omca-oko-vrata
No comments:
Post a Comment