I debitantski film mnogima ovde za dugog života ostane nedosanjani san. Ti si se domogao drugog filma. Kako si se osećao tokom snimanja? Da li je bilo treme?
Blaga trema je postojala, mada su se stvari dešavale toliko brzo da nisam ni stigao da paničim. U stvari, jedva sam čekao da počne, a da prestanu tehnikalije koje ga prate i kojima smo se dotad najviše bavili.
Otkud ti u ovom projektu? Predstavi nam genezu filmskog Odumiranja?
To je jedna od tih stvari koje se čudno dobro sklope, ponuđen mi je scenario, dopao mi se, a ubrzo sam se već toliko saživeo sa pričom da mi se čini da je oduvek znam...
Nakon gradsko-prigradskog okruženja u tvom debitantsko filmu Jesen u mojoj ulici, u Odumiranju baviš se životom na selu. Nije te plašila ta oprečnost?
Ne, iako smešteni u različite sredine, i jedan i drugi film se bave ljudima gurnutim pod tepih, i njihovim “malim” pričama. Osnovni ljudski problemi su isti bilo da se nalazimo u ogromnom gradu ili u zabačenom selu na margini zemlje. Strah od samoće, smrti, želja za životom i ljubavlju nisu vezane za mesto...
Odabirom teme (propast sela) Odumiranje deluje atipično u odnosu na većinu skorašnjih srpskih filmova koji se tiču toponima glavnog grada. Kakvu reakciju očekujete?
Propast sela je samo jedna od važnih linija filma. Želeo sam da akcenat bude na odumiranju iskrenih odnosa među ljudima. U ovom filmu se pre svega bavim sebičnošću koja je po meni uzrok ovih pojava. Nisam mnogo razmišljao o reakcijama, ukoliko priča kao priča dospe do publike, odsustvo glavnog grada nece biti problem.
Intervju u celini možete pročitati na Popboksu: http://www.popboks.com/article/29714
No comments:
Post a Comment