Vrunski evropski sineasti ovih dana potpisuju peticiju protiv budućeg sporazuma o slobodnoj trgovini između Evropske unije i SAD, koji bi uključivao i vizuelne medije. Oni smatraju da se ovim sporazumom poništavaju domaći zakoni koji štite nacionalne, evropske kinematografije i počinje tržišna utakmica, koja favorizuje američki film. Potpis za ovu peticiju dali su veliki umetnici kao što su Mihael Haneke, Mišel Azanavisijus, Kosta Gavras, Pedro Almodovar, Vim Venders, Ken Louč, Aki Haurismaki, braća Tavijani...
Svoje mišljenje o ovoj inicijativi za Večenje novosti iznele su i pojedine srpske filmadžije. Sagovornici Večernjih novosti u ovoj prilici bili su glumac Lazar Ristovski, Saša Radojević, Darko Lungulov i naš Novi kadar Dimitrije Vojnov.
Naše sagovornike pitali smo kakva je budućnost nacionalnih, evropskih kinematografija, među kojima je i srpska, i kakve su im šanse u poređenju sa dominatnim, američkim „blokbaster“ modelom?
- Nažalost, šanse su male - kaže, za „Novosti“, poznati glumac i reditelj Lazar Ristovski, koji se kao član Evropske filmske akademije pridružio kolegama i potpisao ovu peticiju. - Svetsko tržište je postalo zavisno od toga šta Amerikanci rade, ne samo na filmu već i na televizijama, raznim rijaliti šouima, video igricama... Mlade generacije koje idu u bioskop su zavisnici od 3D tehnologije. Sad nam se obija o glavu sve ono što nismo sprečavali na vreme.
Ristovski dodaje da jedan pogled na naš televizijski program pokazuje da smo i sami proizvođači nekvalitetnih i šund sadržaja, koji će imati dalekosežne posledice.
- U Evropskoj uniji gotovo svi filmovi su subvencionisani, od avangardnih do repertoarskih, što govori da veliki deo političke elite ima izgrađenu svest o tome da se kultura mora zaštititi kroz proizvodnju raznovrsnih filmova kako se nijedan segment tržišta ne bi olako prepustio stranim, prevashodno američkim kinematografskim proizvodima. Otud iznenađuje ovakva politička odluka, jer drastično menja dosadašnji stav i klimu - smatra naš poznati filmski kritičar i scenarista Dimitrije Vojnov.
On kao zanimljiv detalj izdvaja to što među potpisnicima ima i autora koji nisu Evropljani, ali svoju karijeru vezuju za ovo podneblje, kao i Evropljana koji rade u Holivudu i neće biti ugroženi ovim promenama, ali pokazuju solidarnost sa kolegama.
Reditelj i scenarista Saša Radojević, za „Novosti“, kaže da je u pitanju visoka politika, ali ne veruje da ovo može iti presudna odluka koja će dovesti do nečijeg definitivnog poraza.
- Kreatori kulturne javnosti imaju sasvim dovoljan broj mehanizama kojima mogu da blokiraju najezdu američkog konfekcijskog filma, baš kao što uspešno i zaustavljaju pravu recepciju američkih filmova sa naglašenim umetničkim aspiracijama - kaže Radojević.
Bez obzira na konstantno smanjivanje uticaja nacionalnih kinematografija, naš sagovornik veruje da budućnost domaćeg filma nije dovedena u pitanje.
- Film je još uvek snažan elemenat u formiranju nacionalnog identiteta, umetnički proizvod koji najlakše prelazi iz jedne kulture u drugu. Takvog načina afirmacije malo koja zemlja želi da se odrekne, pogotovo ako ima dugu istoriju filmske proizvodnje. Tu američki film ne može da bude uzročnik odumiranja nacionalne kinematografije - uveren je Radojević.
Autor filmova „Tamo i ovde“ i „Spomenik Majklu Džeksonu“ Darko Lungulov smatra da je strah od američko-evropskog privrednog pakta za kinematografije razvijenih evropskih zemalja, poput Francuske i Nemačke, iz naše vizure prilično nerazumljiv.
- Kod nas je trenutno najveća briga kako zaštititi srpsku kinematografiju od kulturne politike sopstvene zemlje, kako učiniti da ona preživi i da nadalje postoji s obzirom na to da joj je dodeljeno nula dinara - ocenjuje.
Po njegovim rečima, prikazivanje filmova je kod nas ionako stihijski i bazirano na zakonu tržišta.
- Ne postoji nikakva kulturna politika niti zaštita domaćeg filma od piraterije, od holivudskog filma tako da smo mi, nažalost, veoma udaljeni od njihovog problema. Bilo bi čak lepo imati taj problem, to bi značilo da smo u međuvremenu rešili osnovne probleme, probleme golog preživljavanja - kaže Lungulov.
Više ovde: http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:433380-I-domaci-film-cuva-narod
Svoje mišljenje o ovoj inicijativi za Večenje novosti iznele su i pojedine srpske filmadžije. Sagovornici Večernjih novosti u ovoj prilici bili su glumac Lazar Ristovski, Saša Radojević, Darko Lungulov i naš Novi kadar Dimitrije Vojnov.
- Nažalost, šanse su male - kaže, za „Novosti“, poznati glumac i reditelj Lazar Ristovski, koji se kao član Evropske filmske akademije pridružio kolegama i potpisao ovu peticiju. - Svetsko tržište je postalo zavisno od toga šta Amerikanci rade, ne samo na filmu već i na televizijama, raznim rijaliti šouima, video igricama... Mlade generacije koje idu u bioskop su zavisnici od 3D tehnologije. Sad nam se obija o glavu sve ono što nismo sprečavali na vreme.
Ristovski dodaje da jedan pogled na naš televizijski program pokazuje da smo i sami proizvođači nekvalitetnih i šund sadržaja, koji će imati dalekosežne posledice.
- U Evropskoj uniji gotovo svi filmovi su subvencionisani, od avangardnih do repertoarskih, što govori da veliki deo političke elite ima izgrađenu svest o tome da se kultura mora zaštititi kroz proizvodnju raznovrsnih filmova kako se nijedan segment tržišta ne bi olako prepustio stranim, prevashodno američkim kinematografskim proizvodima. Otud iznenađuje ovakva politička odluka, jer drastično menja dosadašnji stav i klimu - smatra naš poznati filmski kritičar i scenarista Dimitrije Vojnov.
On kao zanimljiv detalj izdvaja to što među potpisnicima ima i autora koji nisu Evropljani, ali svoju karijeru vezuju za ovo podneblje, kao i Evropljana koji rade u Holivudu i neće biti ugroženi ovim promenama, ali pokazuju solidarnost sa kolegama.
Reditelj i scenarista Saša Radojević, za „Novosti“, kaže da je u pitanju visoka politika, ali ne veruje da ovo može iti presudna odluka koja će dovesti do nečijeg definitivnog poraza.
- Kreatori kulturne javnosti imaju sasvim dovoljan broj mehanizama kojima mogu da blokiraju najezdu američkog konfekcijskog filma, baš kao što uspešno i zaustavljaju pravu recepciju američkih filmova sa naglašenim umetničkim aspiracijama - kaže Radojević.
Bez obzira na konstantno smanjivanje uticaja nacionalnih kinematografija, naš sagovornik veruje da budućnost domaćeg filma nije dovedena u pitanje.
- Film je još uvek snažan elemenat u formiranju nacionalnog identiteta, umetnički proizvod koji najlakše prelazi iz jedne kulture u drugu. Takvog načina afirmacije malo koja zemlja želi da se odrekne, pogotovo ako ima dugu istoriju filmske proizvodnje. Tu američki film ne može da bude uzročnik odumiranja nacionalne kinematografije - uveren je Radojević.
Autor filmova „Tamo i ovde“ i „Spomenik Majklu Džeksonu“ Darko Lungulov smatra da je strah od američko-evropskog privrednog pakta za kinematografije razvijenih evropskih zemalja, poput Francuske i Nemačke, iz naše vizure prilično nerazumljiv.
- Kod nas je trenutno najveća briga kako zaštititi srpsku kinematografiju od kulturne politike sopstvene zemlje, kako učiniti da ona preživi i da nadalje postoji s obzirom na to da joj je dodeljeno nula dinara - ocenjuje.
Po njegovim rečima, prikazivanje filmova je kod nas ionako stihijski i bazirano na zakonu tržišta.
- Ne postoji nikakva kulturna politika niti zaštita domaćeg filma od piraterije, od holivudskog filma tako da smo mi, nažalost, veoma udaljeni od njihovog problema. Bilo bi čak lepo imati taj problem, to bi značilo da smo u međuvremenu rešili osnovne probleme, probleme golog preživljavanja - kaže Lungulov.
Više ovde: http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:433380-I-domaci-film-cuva-narod
No comments:
Post a Comment