Rediteljka dokumentarnog filma “Kosma”, čija premijera je zakazana za večeras u Sava centru, kaže da je njen cilj i cilj njenih producenata Zorana i Svetlane Popović da što veći broj ljudi u biskopima vidi film “Kosma” jer se „i te kako tiče svih nas“.
- Imali smo nekoliko poziva sa festivala u istočnoj Evropi, dok su nam sa druge strane iz organizacije filmskih smotri na zapadu poručili da još uvek nije vreme za takav film o Kosovu - kaže Sonja.
“Kosma” govori o onome o čemu se uglavnom ćuti: o životu na Kosovu izvan okvira vesti i politike. Zato nije politički film, već svedočanstvo o Kosovskoj medijskoj asocijaciji (Kosma) koju čine pet radijskih stanica izolovanih srpskih sredina. Zvuk koje one međusobno dele često je jedina nada i smiraj ljudima koji su uprkos svemu odlučili da ostanu.
- Zvuk radio-emisija putuje preko opustelih predela i napuštenih kuća probijajući sve zamislive i nezamislive barijere. Nestanci struje i vode, strah, nadletanje helikoptera, napadi i protesti upleteni u jednostavne ljudske želje, čine sadržinu zvuka “Kosme” koji mnogima znači život. U situacijama kada glasine poput epidemije prošire paniku među stanovništvom koje ne zna šta će se dogoditi za 15 minuta “Kosma” predstavlja psihološko i praktično utočište iz strepnje. Moj film nije naricanje nad ljudskim sudbinama već kaleidoskop života od potpunog beznađa odbrane od oružanih napada do karnevalskih slika u enklavama - priča nam Sonja Blagojević. Ona napominje da joj nije lako da se distancira od svega što je preživela i snimila na Kosovu. Snimala je uglavnom sama u gerilskim uslovima.
Više ovde: http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/374566/Posle-snimanja-na-Kosovu-i-u-Beogradu-se-osecam-nesigurno
“Kosma” govori o onome o čemu se uglavnom ćuti: o životu na Kosovu izvan okvira vesti i politike. Zato nije politički film, već svedočanstvo o Kosovskoj medijskoj asocijaciji (Kosma) koju čine pet radijskih stanica izolovanih srpskih sredina. Zvuk koje one međusobno dele često je jedina nada i smiraj ljudima koji su uprkos svemu odlučili da ostanu.
- Zvuk radio-emisija putuje preko opustelih predela i napuštenih kuća probijajući sve zamislive i nezamislive barijere. Nestanci struje i vode, strah, nadletanje helikoptera, napadi i protesti upleteni u jednostavne ljudske želje, čine sadržinu zvuka “Kosme” koji mnogima znači život. U situacijama kada glasine poput epidemije prošire paniku među stanovništvom koje ne zna šta će se dogoditi za 15 minuta “Kosma” predstavlja psihološko i praktično utočište iz strepnje. Moj film nije naricanje nad ljudskim sudbinama već kaleidoskop života od potpunog beznađa odbrane od oružanih napada do karnevalskih slika u enklavama - priča nam Sonja Blagojević. Ona napominje da joj nije lako da se distancira od svega što je preživela i snimila na Kosovu. Snimala je uglavnom sama u gerilskim uslovima.
Više ovde: http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/374566/Posle-snimanja-na-Kosovu-i-u-Beogradu-se-osecam-nesigurno
No comments:
Post a Comment