Novi kadar Đorđe Bajić je za regionalni sajt Pazi, snima se napisao kritiku VARVARA Ivana Ikića.
Nema prosperitetne kinematografije bez kvalitetnih debitantskih filmova. Takvi su i “Varvari” Ivana Ikića: bez obzira na određena iskliznuća, jasan su pokazatelj da na ovog mladog reditelja/scenaristu treba računati.
VARVARI, SRBIJA, 2014., DRAMA, 87 MINUTA
Režija: Ivan Ikić
Željko Marković, Nenad Petrović Flash, Marija Rakić, Jasna Đuričić, Kagai Muriithi, Marina Vodeničar, Aleksandar Pitulić, Mirko Vlahović
“Varvari” se, po tematici i postupku, pridružuju mini talasu filmova o odrastanju u tranzicionoj Srbiji. “Tilva Roš” (2010) i “Klip” (2012) postavili su rampu prilično visoko, ali se Ivan Ikić prilično dobro snašao i snimio film koji, doduše, ne uspeva da dostigne/prestigne debije Nikole Ležaića i Maje Miloš, ali koji poseduje kvalitet i koji je nesumnjivo vredan pažnje. Baš kao Miloš i Ležaić, Ikić je za svoj debi odabrao coming-of-age priču i rad sa naturščicima. Po tonu, “Varvari” su bliži beskompromisno iskrenom “Klipu”, ali je Ikićeva vivisekcija novih turbo-folk naraštaja ipak „mekša“, manje kontroverzna, pa samim tim i manje zanimljiva.
Radnja “Varvara” je smeštena u februar 2008. godine i fokusira se na život gotovo-pa-punoletnog Luke (Željko Marković), vatrenog navijača drugoligaškog fudbalskog tima iz Mladenovca. Već posle prvih nekoliko minuta filma postaje jasno da je pred nama još jedna priča o mladosti koja ne može da pronađe izlaz iz tranzicionog lavirinta beznađa. Sveopšta nemaština i korozija moralnih vrednosti generišu agresiju koja je, sasvim očekivano, lajt motiv ovog filma. Podivljali navijači bili su i u središtu “Šišanja” (2010), ali, za razliku od Filipovićeve, Ikićeva priča je dramaturški znatno svedenija, realističnija, lišena žanrovskog upliva i prvoloptaške didaktičnosti. Ikićev debi u poređenju sa “Šišanjem” izlazi kao pobednik, zato što je upečatljiviji, uverljiviji, proživljeniji… Slično se može zaključiti i ako uporedimo “Varvare” i “Artiljero” (2012), još jedan friški domaći film sa vatrenim mladim navijačem u središtu priče.
Naturščik Željko Marković je odličan izbor za ulogu Luke. Momak poseduje izuzetno ekspresivno lice i odlično izlazi na kraj sa poverenim mu glumačkim zadatkom. Vrlo-dobri ili odlični su i ostali naturščici i njihovo učešće daje „Varvarima“ preko potrebnu autentičnost. U filmu se pojavljuje svega par profesionalnih glumaca. Jasna Đuričić “(Beli, beli svet“, “Odumiranje“, “Krugovi“) je, po običaju, odlična, dok crnogorski glumac Mirko Vlahović “(Rođeni sjutra“) ima malu, ali važnu ulogu. Marina Vodeničar (“Vir“) se pojavljuje u dve scene – u prvoj je korektna, dok u drugoj potpuno gubi koncentraciju. Ta sporna scena je morala biti izbačena ili ponovo snimljena – to što je u ovom obliku ostala u filmu jedna je od krupnijih zamerki Ikiću. Takođe, treba istaći da pojedine narativne linije nisu zaokružene na sasvim zadovoljavajući način (kao, na primer, Lukino prijateljstvom sa tamnoputim fudbalerom Muhamedom ili opčinjenost nevaljalom Stefanom), kao i to da sama završnica nije onoliko efektna koliko bi mogla biti. Bez obzira što Ležaićev debi ne poseduje beskompromisnu silinu “Klipa” ili zavodljivu poetičnost “Tilve Roš”, u pitanju je sasvim zadovoljavajuće ostvarenje i prijatno iznenađenje. Sledeći film ovog autora treba očekivati sa punom pažnjom.
“Varvari” su tokom jula započeli svoj festivalski život – premijerno su prikazani u Karlovim Varima (specijalna nagrada žirija u takmičarskoj sekciji Istočno od Zapada/The East of the West), dok će domaća premijera biti upriličena danas, 24. jula, na Paliću. Od jeseni se očekuje redovna bioskopska distribucija.
Izvor: http://pazisnimase.com/varvari-recenzija/
Nema prosperitetne kinematografije bez kvalitetnih debitantskih filmova. Takvi su i “Varvari” Ivana Ikića: bez obzira na određena iskliznuća, jasan su pokazatelj da na ovog mladog reditelja/scenaristu treba računati.
VARVARI, SRBIJA, 2014., DRAMA, 87 MINUTA
Režija: Ivan Ikić
Željko Marković, Nenad Petrović Flash, Marija Rakić, Jasna Đuričić, Kagai Muriithi, Marina Vodeničar, Aleksandar Pitulić, Mirko Vlahović
“Varvari” se, po tematici i postupku, pridružuju mini talasu filmova o odrastanju u tranzicionoj Srbiji. “Tilva Roš” (2010) i “Klip” (2012) postavili su rampu prilično visoko, ali se Ivan Ikić prilično dobro snašao i snimio film koji, doduše, ne uspeva da dostigne/prestigne debije Nikole Ležaića i Maje Miloš, ali koji poseduje kvalitet i koji je nesumnjivo vredan pažnje. Baš kao Miloš i Ležaić, Ikić je za svoj debi odabrao coming-of-age priču i rad sa naturščicima. Po tonu, “Varvari” su bliži beskompromisno iskrenom “Klipu”, ali je Ikićeva vivisekcija novih turbo-folk naraštaja ipak „mekša“, manje kontroverzna, pa samim tim i manje zanimljiva.
Radnja “Varvara” je smeštena u februar 2008. godine i fokusira se na život gotovo-pa-punoletnog Luke (Željko Marković), vatrenog navijača drugoligaškog fudbalskog tima iz Mladenovca. Već posle prvih nekoliko minuta filma postaje jasno da je pred nama još jedna priča o mladosti koja ne može da pronađe izlaz iz tranzicionog lavirinta beznađa. Sveopšta nemaština i korozija moralnih vrednosti generišu agresiju koja je, sasvim očekivano, lajt motiv ovog filma. Podivljali navijači bili su i u središtu “Šišanja” (2010), ali, za razliku od Filipovićeve, Ikićeva priča je dramaturški znatno svedenija, realističnija, lišena žanrovskog upliva i prvoloptaške didaktičnosti. Ikićev debi u poređenju sa “Šišanjem” izlazi kao pobednik, zato što je upečatljiviji, uverljiviji, proživljeniji… Slično se može zaključiti i ako uporedimo “Varvare” i “Artiljero” (2012), još jedan friški domaći film sa vatrenim mladim navijačem u središtu priče.
Naturščik Željko Marković je odličan izbor za ulogu Luke. Momak poseduje izuzetno ekspresivno lice i odlično izlazi na kraj sa poverenim mu glumačkim zadatkom. Vrlo-dobri ili odlični su i ostali naturščici i njihovo učešće daje „Varvarima“ preko potrebnu autentičnost. U filmu se pojavljuje svega par profesionalnih glumaca. Jasna Đuričić “(Beli, beli svet“, “Odumiranje“, “Krugovi“) je, po običaju, odlična, dok crnogorski glumac Mirko Vlahović “(Rođeni sjutra“) ima malu, ali važnu ulogu. Marina Vodeničar (“Vir“) se pojavljuje u dve scene – u prvoj je korektna, dok u drugoj potpuno gubi koncentraciju. Ta sporna scena je morala biti izbačena ili ponovo snimljena – to što je u ovom obliku ostala u filmu jedna je od krupnijih zamerki Ikiću. Takođe, treba istaći da pojedine narativne linije nisu zaokružene na sasvim zadovoljavajući način (kao, na primer, Lukino prijateljstvom sa tamnoputim fudbalerom Muhamedom ili opčinjenost nevaljalom Stefanom), kao i to da sama završnica nije onoliko efektna koliko bi mogla biti. Bez obzira što Ležaićev debi ne poseduje beskompromisnu silinu “Klipa” ili zavodljivu poetičnost “Tilve Roš”, u pitanju je sasvim zadovoljavajuće ostvarenje i prijatno iznenađenje. Sledeći film ovog autora treba očekivati sa punom pažnjom.
“Varvari” su tokom jula započeli svoj festivalski život – premijerno su prikazani u Karlovim Varima (specijalna nagrada žirija u takmičarskoj sekciji Istočno od Zapada/The East of the West), dok će domaća premijera biti upriličena danas, 24. jula, na Paliću. Od jeseni se očekuje redovna bioskopska distribucija.
Izvor: http://pazisnimase.com/varvari-recenzija/
No comments:
Post a Comment