- Politika, hteli - ne hteli, determiniše naše živote. Imam rezervu prema tome kad autori kažu da se ne bave politikom. Pa šta god da radiš, koju god temu, radiš je u nekom kontekstu, a i ne zauzimanje stave je stav - naveo je Filipović.
Društvena angažovanost je vrlo prisutna u Filipovićevim ostvarenjima, a za njegov film višestruko nagrađivani film “Šišanje” se može čuti i da je na raznim nivoima otvorio pitanje ko, kako i zašto stvara, finansira i koristi navijačke grupe.
Suočavanje sa sadašnjošću
Veliki poznavalac filma Nebojša Popović na temu „Uloge filma u suočavanja s prošlošću“ kaže:
- Recimo filmovi “Vukovar, jedna priča” Bore Draškovića, “Ni na nebu ni na zemlji” Miše Radivojevića su suočavanje sa sadašnjošću koja će ubrzo postati prošlost. Kada je o suočavanju i društvenom angažmanu reč, uvek se postavlja pitanje distance. Ovi filmovi su pravljeni bez distance, a vrlo uspelo.
I projekat na kojem sada radi sa Mirom Karanović “Dobra žena”, a o kojem je govorio nosi u sebi suočavanje sa prošlošću. Snimak u kojem srpski vojnici i policajci streljaju, ubijaju, prikazan svojevremeno i na televiziji, bio je, kaže, inicijalna kapisla.
- Autentičan snimak koji pokazuje da je tu i te kako prisutna država iako su to zvanično tzv. ratovi koje nismo vodili. U filmu fokusiramo junakinju, ženu koja posle 30 godina braka saznaje šta je njen muž radio, kako je ubijao... I, tu, kroz nju, otvara se čitav spektar pitanja. Koliko učestvujemo kad ćutimo, kad zatvaramo oči... Maestralno je to definisala Hana Arent u svojoj tezi o banalnosti zla, kada je govorila o tome da Ajhman i drugi nacisti nisu bili ludaci ni bolesnici nego obični ljudi koji su, eto, samo radili svoj posao. I suprug naše junakinje je “samo radio svoj posao”.
Upitan za ostvarenja koja on prepoznaje kao suočavanje s prošlošću, Filipović je kazao: ”Recimo, filmovi Žike Pavlovića ili ‘Muzička kutija‘ Koste Gavrasa, ima ih još.”
Na tribini je govorio i mladi reditelj Ognjen Glavonić čiji prvi dugometražni igrani film “Teret”, čije snimanje treba da počne na jesen, kao polaznu osnovu takođe ima istinit događaj.
On je naveo kako je 2008. u nedeljniku “Vreme” pročitao tekst o jami u Batajnici u kojoj je preko 800 leševa kosovskih Albanaca, među kojima puno žena i dece, koji su pobijeni na Kosovu 1999. a leševi potom hladnjačama prevoženi do te jame.
Ognjen Glavonić: Glavni junak mog filma je vozač hladnjače koji ne zna i neće da zna šta vozi
Govorio je zatim o tome kako je sve i gde sakupljao dokumentarnu građu (svedočenja, dokumenti, podaci NVO... čak i po sajtovima problematičnih momaka), kako je nekoliko počinilaca procesuirano, Vlastimir Đorđević je osuđen, ali desetine njih koji su učestvovali “radeći svoj posao” su i dalje i vojsci i policiji.
- Glavni junak je vozač hladnjače koji ne zna i neće da zna šta vozi, a igra će ga Leon Lučev - kazao je Glavonić i napomenuo kako će u filmu biti dosta dokumentarnog, pa i leci neverovatne sadržine koji su bacani iz NATO aviona 1999.
Izvor: Blic
No comments:
Post a Comment