Poslednjeg daja maja u Beogradu je počelo snimanje novog filma Olega Novkovića, “Otadžbina“.
Oleg Novković autor je nekoliko primećenih i nagrađivanih ostvarenja, a ovaj projekat je donedavno bio poznat pod naslovom „Tuđini“ (svaka veza sa Cameronovim SF-om „Aliens“ je slučajna). Novkoviću je za ovaj projekat odobrena novčana pomoć Filmskog centra Srbije, a produkcija može da računa i na podršku Ministarstva kulture republike Srbije, nemačkog fonda MDM i Švedske nacionalne televizije SVT.
Snimanje zasad nastaje u prilično kriptičnoj atmosferi, a o radnji/zapletu se gotovo ništa ne da doznati (filmskim Beogradom su kružile priče da će se „Otadžbina“ baviti ili, makar jednim svojim delom, ticati srpskih izbeglica sa Kosova i Metohije, ali za to do ovog trenutka nema zvanične potvrde). Enigmatičnost i svesno uzdržavanje od medijske pažnje i pratećeg cirkusa sasvim je legitimna odluka autora, a još više kada se posmatra u svetlu ovdašnjeg uvreženog manira po kom se o većini projekata u trenutku kad dobace tek do prve, druge… sedme… klape već govori kao o sigurnim učesnicima udarnih takmičarskih programa Kana, Berlina, Venecije i ostalih najprestižnijih filmskih fešti na planetarnom nivou.
Ono što se zasada sa sigurnošću zna je da je „Otadžbina“ je osmišljena drugi deo trilogije koja je započeta filmom “Beli Beli Svet“. Glavne uloge u „Otadžbini“ tumače Anita Mančić, Nada Šargin, Vuk Kostić, Marko Janketić, Nebojša Glogovac, Milica Mihajlović… Film nastaje po scenariju Milene Marković, cenjene dramske spisateljice i možda najintrigantnije srpske pesnikinje svojih i obližnjih generacija. Na listi saradnika zasad je potvrđen Miladin Čolaković, sa kojim je Oleg Novković i ranije uspešno sarađivao, a film će se snimati „u Beogradu i okolini“.
Oleg Novković je zanimljiva autorska pojava, sada već značajnog rediteljskog opusa. Krenuo je sa ostvarenjem „Kaži zašto me ostavi“, jednim od retkih filmova koji je artikulisano govorio o jugoslovenskim ratnim sukobima u trenutku kada su se oni još praktično vodili. Potom je stigao predah od filma u vidu režije mnogo voljene i prečesto reprizirane humorističke televizijske serije „Složna braća“, da bi se Novković filmu vratio sa naglašeno stilizovanim i donekle ispraznim „Normalnim ljudima“, filmom koji je nadahnula proza Srđana Valjarevića. Upadljivo drugačiji pristup zatičemo u Novkovićevom filmu „Sutra ujutro“, u kom se on bezrezervno okreće verizmu po meri novog milenijuma, a slično stvari stoje u slučaju zanimljivog dokumentarca „Rudarska opera“, iz kog će se u neku ruku izroditi i pominjani „Beli, beli svet“. Ovaj film, kao spoj arthouse verističke drame i recidiva brehtovski shvaćene opere/mjuzikla, nanizao je zapažene nastupe na brojnim međunarodnim filmskim festivalima, a kritiku u Srbiji podelio na one koji se u superlativima pričali o ovom ostvarenju kao o izvrsno arikulisanom umetničkom filmu i one koji su Mileni Marković i Olegu Novkoviću zamerali blef na izrazito važne radničke/tranzicione teme i tegobe, jedan od motiva koji nikako da zadobije tretman kakav zaslužuje na post-jugoslovenskom filmskom prostoru.
Međutim, kako što je već naglašeno, Oleg Novković svakako spada u ligu autora kojima treba posvetiti i gledalačko vreme i nepodeljenu pažnju, te njegova „Otadžbina“ svakako biva film vredan pažnje i praćenje, i u ovim ranim fazama nastanka mu. Za kraj neka tinja ionako varljiva nada da ćemo o ovom ostvarenju uskoro saznati barem nekoliko dodatnih konkretnijih detalja. Što kažu, stay tuned.
Izvor: Pazi, snima se
Inače Filmski centar Srbije najavljuje ovaj projekat sledećim rečima:
Филмска прича о српским избеглицама са Косова, протераним људима, присиљеним да живе у другој средини. Они су заборављени, невидљиви, туђи. Радња филма се одвија у околини Београда и његовом предграђу, да би се на крају пренела и на Косово. Сценарио оригиналне структуре и филмска прича испричана у наглашено веристичком кључу. Филм великог уметничког и друштвеног изазова.
No comments:
Post a Comment