Mladen Matičević
- Nastanak “Mog zanata” nije pratila uobičajena medijska halabuka; možete li, stoga, da nam predstavite genezu ovog projekta?
Kao veliki
fan Arsena Dedića, od 2006 godine imao sam veliku
želju da snimim dugometražni dokumentarni film o njemu i njegovoj
umetnosti. Ta ideja je bila samo jedna od mnogih koje nosim u sebi i
pretila joj je realna opasnost da ostane isključivo u mojoj glavi, sve
dok na jednom od izdanja dokumentarnog festivala DokuArt u Bjelovaru
nisam upoznao gospođu Veru Robić Škarica. U decembru 2011 godine, došao
sam u Zagreb i Veri predložio da bude producent. Na moju sreću, njoj se
dopao moj koncept i pristala je. Posle dve godine mukotrpnog rada
stvorili smo film na koji sam izuzetno ponosan.
- Kako je tekao sam proces snimanja? Kako se Dedić pokazao tom prilikom?
Kada pravite film o realnoj osobi i kada je ta osoba vrhunski
umetnik, proces rada je uvek veoma kompleksan. Ako pokušavate da na svoj
način ispričate priču o nečijem životu, taj neko je primoran da vas
pusti u svojoj privatni svet, a to nije lako. Između Arsena i mene se,
uz mnogo uspona i padova polako ali sigurno uspostavljalo poverenje, i
mislim da smo na premijeri filma definitivno shvatili da smo uradili
veliki dobar i pošten zajednički posao. Snimanje sa Arsenom nije uvek
bilo lako, ali ni rad sa mnom nije lak. Arsen je jedini genije koga sam
lično upoznao i ceo ovaj film je posveta toj genijalnoti.
scena iz filma “Moj zanat”
- “Moj zanat”, reklo bi se, na implicitnom nivou predstavlja
nastavak razrade motiva tihih heroja, koji je predstavljao jednu od
osnova vašeg ranijeg dokumentarnog rada, “Kako postati heroj”, zar ne?
Ja se u svakom filmu, i uvek bavim isključivo herojima, bilo da
pokušavam da pronađem jednog u sebi ili da se bavim genijalnim muzičarem
ili na polju igranog filma , kao što ste vi to formulisali, tihim
herojem.
Filmovi treba da pripadaju herojima. Ne volim priče o ljudima koji isključivo trpe život i ne preduzimaju ništa. Život i umetnost imaju svrhe samo ukoliko u sebi i svojim delima pokušavate da pronađete herojsko i uzvišeno.
- Na Klasik TV-u trenutno se emituju “Neki novi klinci”, serija koju ste režirali. Kako vama kao ključnom autoru ova serija izgleda danas?
Jako volim seriju “
Neki novi klinci”. Iako ona nije moje
autorsko delo u smislu da je to projekat koji sam sam osmislio, gurao i
realizovao, veoma sam ponosan na nju. Mislim da je ona jedna šarmantna
pozitivna utopija u koju je moguće sakriti se od neprijatnog sveta u
kome svi zajedno živimo. Ključni autor i duša tog projekta bila je
autorka scenarija , moja draga i nikada prežaljena prijateljica Spomenka
Kovač. Generacije klinaca koje vole ovu seriju, taj mali divni svet
duguju Spomenki Kovač.
scena iz filma “Zajedno”
Taj film je, zbog veoma skromne reklame, u bioskopima videlo tek
nekoliko hiljada ljudi. Na YouTubeu ga je u različitim “kačenjima”
videlo više od milion ljudi. RTS ga već dva puta za redom pušta pred
Novu Godinu. Film je dugo putovao, ali je stigao u srca ljudi, gde mu je
i mesto. To je film koji jako volim, i koji će po mom mišljenju
vrlo,vrlo dugo živeti.
- Na planu tona i motiva “Zajedno” u dobroj meri korespondira sa onim što znamo iz vašeg scenarističkog rada, TV filma “Noćni igrač”.
Mislite li da kod nas i dalje ima nade za obnovu, odredimo to tako,
egzistencijalistički intoniranih melodrama na tragu nasleđa francuskog
filma tog soja?
Posmatrajući srpsku kinematografiju čiji su junaci uglavnom
unesrećeni, silovani, progonjeni, siromašni i na karikaturu svedeni
junaci, nisam siguran koliko ima nade za filmove čiji junaci su
intelektualci čiji problemi nastaju isključivo usled njihovih emocija.
Nadam se da ima. Trenutno pišem dva teksta koji bi mogli postati takvi
filmovi.
- Nakon uspeha “1 na 1”, dugo je kao vaš naredni projekat figurirao naslov “Čelik i sunce”. Šta se dogodilo sa tim projektom i tom namerom?
“
Čelik i sunce” je moj najbolji scenario (pisao sam ga sa
Sašom Radojevićem), i svi su mu se u proteklih deset godina divili. On
izgleda ima samo jedan problem, a to je što je njegov glavni junak,
srpski oficir, pravi heroj, neko koga bi u američkoj verziji filma igrao
Clint (Eastwood). U opštoj potrebi koja je ovde do sada vladala,
potrebi da se srpski heroji izbrišu i unize, da im se uskrati pravo na
filmski život, “
Čelik i sunce” i dalje čeka u mojoj fioci. Ali kada bude oživeo, pokazaće svoju strahovitu snagu.
- Šta možemo da očekujemo od Vas na planu igranog filma?
Veliki epski film “
Neki moji prijatelji” koji pokušavam da “spakujem” na relaciji Beograd – Zagreb i dva intimna koji se zovu “
Some Guys Have All the Fun”” i
“Sneg na staklu” .
- O čemu je reč u” Nije se vratio”, narednom dokumentarnom projektu, za koji Vam je obećana finansijska pomoć Filmskog centra Srbije?
“
Nije se vratio” će biti dokumentarna
road melodrama o sudbinama ruskih dobrovoljaca koji su poginuli u ratu u Bosni između 1992 i 1994.
