Novi kadar Zoran Janković je za regionalni sajt Pazi, snima se predstavio dobitnike ovogodišnjeg konkursa FCS,
Rezultatima konkursa objavljenih pre desetak dana Filmski centar Srbije je istakao novu listu pobednika, tj. onih koji mogu da računaju na onu najslađu, finansijsku pomoć države. I, gle čuda, obznanjeni rezultati su počudni, a u par slučajeva i nimalo iznenađujući. A ima i nagoveštaja nekih finijih i zdravorazumskih tendencija.
Onima koji iole pomnije prate zbivanja u srpskoj kinematografiji već je poodavno jasno da lista slavodobitnika obećane pomoći Filmskog centra Srbije nužno ne znači da će (svi) odabrani projekti i zbilja biti snimljeni, a sve i da se to desi, nema garancija da će se naći pred očima (iz ovog ili onog razloga, za takve sadržaje još uvek zainteresovane) publike. O tom fenomenu možda neki drugi, treći… deseti put. Stoga, pri razmatranju tog spiska oprez je neophodan, a optimizam je preporučljivo zauzdavati.
Pomoć je određeno-obećana u osam kategorija/potkategorija, a, uz napomenu da kategorija viđena za dokumentarni film obećava nove radove nekolicine vrsnih dokumentarista (Boris Mitić, Mladen Matičević, Sonja Blagojević, Mladen Đorđević…, a razumno je podosta dobrog očekivati i od Ivana Jovića i njegovog „Zaveštanja“), široj čitateljsko-gledalačkoj publici, nema sumnje, svakako će biti najzanimljiviji odeljak u kom je izdvojeno sedam budućih dugometražnih igranih filmova. Naravno, nevolja je što se u ovom trenutku slabo išta zasigurno zna i uopšte može saznati o izabranim projektima, ali već se nazire par napuklina u tom svojevrsnom zidu ćutanja za obične i esnafom neobuhvaćene smrtnike.
Kao, kanda, najkvalitetniji scenario i projekat izdvojen je budući film „Tajna o mašinovođama“; film je osvojio pomoć od oko 28 miliona srpskih dinara, režiraće ga Miloš Radović (reditelj filmova „Mali svet“ i „Pad u raj“), a projekat se razvija u filmskoj kući Lazara Ristovskog. Osim Ristovskog, izdvojeno je još par, reklo bi se, stalnih konkursnih favorita (ili srećnika) – tako na pomoć mogu da računaju Oleg Novković („Sutra ujutru“, „ Beli, beli svet“) za projekat „Tuđi“ (ponovo po scenariju dramske spisateljice i pesnikinje Milene Marković) i Dejan Zečević („Četvrti čovek“, „Neprijatelj“), koji će po scenariju svog starog saradnika, Đorđa Milosavljevića, raditi film „Izgrednici“.
Pod ovu grupu bi mogao da se podvede i scenarista i reditelj Miroslav Momčilović („Sedam i po“, „Čekaj me, ja sigurno neću doći“).Ovaj Momčilovićev projekat pratile su medijske najave, te se o njemu već ponešto i zna. Njegova „Smrdljiva bajka“ tim je prilikama najavljena kao „ljubavna priča dvoje beskućnika koji žive na samom dnu društva“, a kao tumači glavnih uloga navedeni su Mirjana Karanović, Emir Hadžihafizbegović, Bogdan Diklić i Petar Božović. Kao drugoplasirani naveden je projekat Košutnjak Filma, film „Branio sam Mladu Bosnu“ scenariste i reditelja Srđana Koljevića; na sajtu producenta stoji ovo pojašnjenje: „Ovo je priča o sarajevskom atentatu i Mladoj Bosni, prelomljena kroz istražni postupak i sudsku dramu, a sagledana kroz vizuru jednog od četvorice branilaca po službenoj dužnosti – hrabrog i časnog čoveka, dr. Rudolfa Cistlera, advokata, Austrijanca poreklom, koji je (za razliku od trojice svojih hrvatskih kolega) zaista branio atentatore, i u pravnom smislu ih odbranio, srušivši optužnicu, a po cenu sopstvenog izlaganja linču.“ Nešto podataka se već sada može dobaviti i o projektu „Kozje uši“, koji nastaje po scenariju Vladislave Vojnović, dramaturškinje, spisateljice i filmske kritičarke, a koji će režirati Ivan Stefanović („Paket aranžman“, „Kad ljubav zakasni“) Naime, kako je reč o adaptaciji istoimenog romana Vladislave Vojnović (romana koji je ušao u uži izbor za NIN-ovu nagradu za 2013. i koji je pre toga osvojio Deretinu nagradu za neobjavljeni rukopis), kao nekakav orijentir može da posluži ono što stoji na sajtu izdavača (kuće Dereta): „Roman Kozje uši Vladislave Vojnović sivohumorna je i pikarski uzbudljiva priča o borbi za opstanak na rubu svetske socijalne kataklizme. Glavni lik Stojanka, žena, majka i baka, još jedna je povratnica iz zanosa u stvarni život, tamo negde u južnom Banatu, između grada i sela, u hladu vrba, topola i bagrenja, gde troši šestu deceniju života, ali i dalje crpi snagu iz jednog juna u Beogradu u kom se neće toliko osećati i pamtiti miris lipe koliko bujica strasnih demonstranata koja je donosila nešto novo, nešto što izbija iz oka, srca, glasa i ponovo rođene kolektivne nade.“
Listu dobitnika pomoći u ovoj ključnoj kategoriji na sedmom mestu zatvara ostvarenje „Južni vetar“, po scenariju dramskog pisca i romanopisca Petra Mihajlovića i koscenariste i reditelja Miloša Avramovića, koji je pre nekoliko godina zgranuo i/ili zbunio dobar deo malobrojne publike debitantskim ostvarenjem „Krojačeva tajna“. Nikako ne bi bilo mudro prenebregnuti još dva projekta sa ruba ove kategorije – „Pet solitera“, dramskog pisca i pozorišnog kritičara Slobodana Obradovića i reditelja Rastka Petrovića, te pobednika u kategoriji niskobudžetskog filma – minimalističku SF romansu „Erdelezi Rising“ koji će po scenariju Dimitrija Vojnova („Šišanje“, Montevideo, vidimo se“) režirati Lazar Bodroža (autor intrigantnog srednjemetražnog interaktivnog rada „Über Life“). Ne samo na nivou uvek zavodljive trivije, posebno je zanimljivo to što je je za ulogu androida u koga/koju će se zaljubiti srpski astronaut viđena Stoya, američka porno-glumica škotsko-srpskog porekla. I Petrović i Bodroža su na polju dugometražnog igranog filma debitanti, čime se, a to je svakako jedna od najsvetlijih strana ovog konkursnog odabira, nastavlja tiha, ali prilično plodna i na udare okolnosti i fatuma zavidno otporna struja (novog) srpskog filma – tendencija zanimljivog, a neretko i kvalitetnog srpskog debitantskog filma.
Ipak, ovde valja još jednom podsetiti na rezerve iznete u uvodnim pasusima ovog teksta, te naglasiti da su ovo tek projekti u nastajanju sa prilično neizvesnim krajnjim ishodima. Što kažu u staloženijem kutku mile nam planete – Caution! Handle with care!
Rezultatima konkursa objavljenih pre desetak dana Filmski centar Srbije je istakao novu listu pobednika, tj. onih koji mogu da računaju na onu najslađu, finansijsku pomoć države. I, gle čuda, obznanjeni rezultati su počudni, a u par slučajeva i nimalo iznenađujući. A ima i nagoveštaja nekih finijih i zdravorazumskih tendencija.
Onima koji iole pomnije prate zbivanja u srpskoj kinematografiji već je poodavno jasno da lista slavodobitnika obećane pomoći Filmskog centra Srbije nužno ne znači da će (svi) odabrani projekti i zbilja biti snimljeni, a sve i da se to desi, nema garancija da će se naći pred očima (iz ovog ili onog razloga, za takve sadržaje još uvek zainteresovane) publike. O tom fenomenu možda neki drugi, treći… deseti put. Stoga, pri razmatranju tog spiska oprez je neophodan, a optimizam je preporučljivo zauzdavati.
Pomoć je određeno-obećana u osam kategorija/potkategorija, a, uz napomenu da kategorija viđena za dokumentarni film obećava nove radove nekolicine vrsnih dokumentarista (Boris Mitić, Mladen Matičević, Sonja Blagojević, Mladen Đorđević…, a razumno je podosta dobrog očekivati i od Ivana Jovića i njegovog „Zaveštanja“), široj čitateljsko-gledalačkoj publici, nema sumnje, svakako će biti najzanimljiviji odeljak u kom je izdvojeno sedam budućih dugometražnih igranih filmova. Naravno, nevolja je što se u ovom trenutku slabo išta zasigurno zna i uopšte može saznati o izabranim projektima, ali već se nazire par napuklina u tom svojevrsnom zidu ćutanja za obične i esnafom neobuhvaćene smrtnike.
Kao, kanda, najkvalitetniji scenario i projekat izdvojen je budući film „Tajna o mašinovođama“; film je osvojio pomoć od oko 28 miliona srpskih dinara, režiraće ga Miloš Radović (reditelj filmova „Mali svet“ i „Pad u raj“), a projekat se razvija u filmskoj kući Lazara Ristovskog. Osim Ristovskog, izdvojeno je još par, reklo bi se, stalnih konkursnih favorita (ili srećnika) – tako na pomoć mogu da računaju Oleg Novković („Sutra ujutru“, „ Beli, beli svet“) za projekat „Tuđi“ (ponovo po scenariju dramske spisateljice i pesnikinje Milene Marković) i Dejan Zečević („Četvrti čovek“, „Neprijatelj“), koji će po scenariju svog starog saradnika, Đorđa Milosavljevića, raditi film „Izgrednici“.
Pod ovu grupu bi mogao da se podvede i scenarista i reditelj Miroslav Momčilović („Sedam i po“, „Čekaj me, ja sigurno neću doći“).Ovaj Momčilovićev projekat pratile su medijske najave, te se o njemu već ponešto i zna. Njegova „Smrdljiva bajka“ tim je prilikama najavljena kao „ljubavna priča dvoje beskućnika koji žive na samom dnu društva“, a kao tumači glavnih uloga navedeni su Mirjana Karanović, Emir Hadžihafizbegović, Bogdan Diklić i Petar Božović. Kao drugoplasirani naveden je projekat Košutnjak Filma, film „Branio sam Mladu Bosnu“ scenariste i reditelja Srđana Koljevića; na sajtu producenta stoji ovo pojašnjenje: „Ovo je priča o sarajevskom atentatu i Mladoj Bosni, prelomljena kroz istražni postupak i sudsku dramu, a sagledana kroz vizuru jednog od četvorice branilaca po službenoj dužnosti – hrabrog i časnog čoveka, dr. Rudolfa Cistlera, advokata, Austrijanca poreklom, koji je (za razliku od trojice svojih hrvatskih kolega) zaista branio atentatore, i u pravnom smislu ih odbranio, srušivši optužnicu, a po cenu sopstvenog izlaganja linču.“ Nešto podataka se već sada može dobaviti i o projektu „Kozje uši“, koji nastaje po scenariju Vladislave Vojnović, dramaturškinje, spisateljice i filmske kritičarke, a koji će režirati Ivan Stefanović („Paket aranžman“, „Kad ljubav zakasni“) Naime, kako je reč o adaptaciji istoimenog romana Vladislave Vojnović (romana koji je ušao u uži izbor za NIN-ovu nagradu za 2013. i koji je pre toga osvojio Deretinu nagradu za neobjavljeni rukopis), kao nekakav orijentir može da posluži ono što stoji na sajtu izdavača (kuće Dereta): „Roman Kozje uši Vladislave Vojnović sivohumorna je i pikarski uzbudljiva priča o borbi za opstanak na rubu svetske socijalne kataklizme. Glavni lik Stojanka, žena, majka i baka, još jedna je povratnica iz zanosa u stvarni život, tamo negde u južnom Banatu, između grada i sela, u hladu vrba, topola i bagrenja, gde troši šestu deceniju života, ali i dalje crpi snagu iz jednog juna u Beogradu u kom se neće toliko osećati i pamtiti miris lipe koliko bujica strasnih demonstranata koja je donosila nešto novo, nešto što izbija iz oka, srca, glasa i ponovo rođene kolektivne nade.“
Listu dobitnika pomoći u ovoj ključnoj kategoriji na sedmom mestu zatvara ostvarenje „Južni vetar“, po scenariju dramskog pisca i romanopisca Petra Mihajlovića i koscenariste i reditelja Miloša Avramovića, koji je pre nekoliko godina zgranuo i/ili zbunio dobar deo malobrojne publike debitantskim ostvarenjem „Krojačeva tajna“. Nikako ne bi bilo mudro prenebregnuti još dva projekta sa ruba ove kategorije – „Pet solitera“, dramskog pisca i pozorišnog kritičara Slobodana Obradovića i reditelja Rastka Petrovića, te pobednika u kategoriji niskobudžetskog filma – minimalističku SF romansu „Erdelezi Rising“ koji će po scenariju Dimitrija Vojnova („Šišanje“, Montevideo, vidimo se“) režirati Lazar Bodroža (autor intrigantnog srednjemetražnog interaktivnog rada „Über Life“). Ne samo na nivou uvek zavodljive trivije, posebno je zanimljivo to što je je za ulogu androida u koga/koju će se zaljubiti srpski astronaut viđena Stoya, američka porno-glumica škotsko-srpskog porekla. I Petrović i Bodroža su na polju dugometražnog igranog filma debitanti, čime se, a to je svakako jedna od najsvetlijih strana ovog konkursnog odabira, nastavlja tiha, ali prilično plodna i na udare okolnosti i fatuma zavidno otporna struja (novog) srpskog filma – tendencija zanimljivog, a neretko i kvalitetnog srpskog debitantskog filma.
Ipak, ovde valja još jednom podsetiti na rezerve iznete u uvodnim pasusima ovog teksta, te naglasiti da su ovo tek projekti u nastajanju sa prilično neizvesnim krajnjim ishodima. Što kažu u staloženijem kutku mile nam planete – Caution! Handle with care!
No comments:
Post a Comment