ĐORĐE BAJIĆ O RAVNOJ GORI

Novi kadar Đorđe Bajić je napisao kritiku serije RAVNA GORA za City Magazine,

Kontroverza u vezi sa Ravnom gorom, prvim ciklusom planirane Bajićeve televizijske trilogije o Drugom svetskom ratu, počela je još pre početka emitovanja. Koplja su se najviše lomila oko toga kako će u seriji biti prikazani četnici, kako partizani, kako kralj, te da li će Ravna gora razbuktati stare srpske podele i gloženja. Nakon prve epizode, rasprave na internetu su se, naravno, intenzivirale… Nekima nije potrebno mnogo, pa je već sam pomen Draže Mihailovića bio dovoljan da im proradi žuč. Stavovi „za“ i „protiv“ su pljušali i pljušte sa svih strana, bez obzira što se famozni Čiča i četnici još uvek nisu pojavili u seriji, te da se Ravna gora za sada pominje samo na špici. U svoj toj buci i besu, insistiranju na političkom kontekstu, podeli na „koljače“ i „komunjare“, prenebregnuta je jedna ključna stvar – kvalitet same serije.

Sada, tri epizode kasnije, jasno je da Ravna gora donosi anarhon i prevaziđen doživljaj prepakivanja istorijskih događaja. Svako ko prati aktuelnu TV ponudu, uključujući i serije u kontekstu Ravne gore često pominjanog BBC-ja, zna da je dramski program u svetu izuzetno napredovao. Ravna gora je, nažalost, dokaz da smo još uvek ostali u vremenu Save Mrmka. Reditelj i scenarista Radoš Bajić očigledno ne poseduje svest o mediju u kojem stvara, kao ni o tome da XXI vek već uveliko teče. Na stranu istorijske proizvoljnost i netačnosti, o njima su već pisali drugi, ključni problem Ravne gore je njena potpuna dramska neubedljivost i raštimovanost. Serija je nedopustivo razvučena, monotona, scene traju i po deset i više minuta, ništa se ne događa.

U redu, očigledno se baratalo sa ograničenim budžetom (mada, za srpske uslove, sasvim pristojnim), ali to ne opravdava krupne dramatrurške propuste. Serija počinje bez bilo kakvog objašnjenja – podrazumeva se da su gledaoci odlično obavešteni o ustrojstvu Kraljevine Jugoslavije i aprilskom događanjima 1941. godine. Uvod, praktično, i ne postoji – likovi počinju da defiluju kao na pokretnoj traci i tek negde tokom treće epizode, dva i kusur sata kasnije, postaje bar delimično jasno ko je tu kome ko i u kakvim se porodičnim i drugim odnosima nalaze.

Bajić je očigledno zagrizao prekurpan zalogaj – filmski serijal Sekula i Selo gori, a baba se češlja ne zahtevaju takt i rafirman neophodna za jednu krupnu i značajnu temu kao što je Drugi svetski rat. Ravna gora jeste smrtno ozbiljna, nema u njoj vulgarne komike po kojoj je ovaj autor poznat, ali, avaj, nema ni prave drame. Doduše, nije isključeno da nova serija ipak doživi kultni status… Samo, ne iz razloga koji bi imponovali Bajiću… Ravna gora se, naime, već našla na meti šaljivdžija. Scena u kojoj kralj Petar II Karađorđević bez papuča hoda po hladnom betonu i za to dobija prekor je postala hit na internetu, baš kao i nenamerno urnebesno smešna akcija spašavanja štiglica za vreme bombardovanja Beograda… Izgleda da publika od Radoša Bajića i dalje očekuje da ih on zabavi – što Bajić i čini, ali samo na potpuno pogrešan i neprimeren način.

Izvor: City Magazine