Još od gimnazijskih dana za odgovorom traga jedan drugi pesnik, Pero Zubac. Kao narator i scenarista filma "Doba Dunđerskih", čije snimanje je nedavno završeno, Zubac će i nama pokušati da približi priču o velikoj (platonskoj) ljubavi skraja 19. veka.
U toj priči, Lenka je opčinjena Lazinom harizmom, gospodstvenošću i, naravno, njegovom poezijom, a pesnika zadivljuju Lenkina samosvojnost, mladost i lepota.
- Ali, Laza je najbolji prijatelj njenog oca i ima verenicu u Somboru, koja ga je prvi put videla i zavolela one godine kada se Lenka rodila - otkriva Zubac. - Laza je nagovara da se uda, toliko je prosaca od ugleda i bogatstva, a ona odgovara da ako bi se već odlučila za nekog, morao bi da bude kao on. I Lazar se uplaši od tih reči i ode u Krušedol i tamo piše pesmu za njen spomenar "Gospođici L. D. u spomenicu" (1892).
* Čime je vas opčinila Lenka Dunđerski, pa ste joj posvetili čak i lirsku studiju?
- Nije mene, u trenutku kada sam se kao učenik u gimnaziji "Ivan Goran Kovačić" u Lištici suočio sa gustom i prozračnom poemom Lazara Kostića, opčinila Lenka. Zapitao sam se, i dugo to pitanje nosio sa sobom, ma kud putovao i ma gde se nalazio: ko je ta devojka, ili žena, koja je u pesnikovom životu uspela da pobudi takvu energiju koja može da stvori skoro savršenu pesmu.
* I, šta ste otkrili?
- O Lenki sam prvo saznanje stekao pročitavši na studijama u Novom Sadu prelepi esej profesora Mladena Leskovca "Lenka Dunđerska". Od tih dana 1964. godine mene prati Lenka i ja se raspitujem, čitam, razgovaram sa znalcima toga vremena. Prelistavam stare novine u Biblioteci Matice srpske, beležim sve što mi ispričaju, pa to proveravam. Dopisujem se s ljudima koje zanima Laza Kostić, analiziram stare fotografije i tako otkrivam porodicu Gecinih Dunđerskih i postajem jedan od onih koji pokušavaju da im, makar virtuelno, vratim ono što im je u vremenima oduzimano i oduzeto.
* Kad biste mogli da se vratite u 19. vek, šta biste joj šapnuli?
- Da bude upornija i otvorenija prema Lazi Kostiću, da mu kaže u oči, a ne samo naznakama, kakva ima osećanja prema njemu, da razgovara sa ocem Lazarom i da mu poveri svoju tajnu.
* Šta mislite - hoće li gledalac 21. veka moći da se prepozna u ljubavnoj i porodičnoj priči iz 19. veka?
- Pa sve je isto, samo su kostimi drugačiji i oni svojom lepotom asociraju na jedno mirnije i lepše vreme. Ljubavna priča je univerzalna. Proučavajući 19. vek na ovim prostorima, naišao sam na toliko koincidencija u svim oblastima sa vremenom današnjim. Kao da se sve ponavlja, samo smo drugačije obučeni i manje mira i spokojstva u nama ima.
Više ovde: http://www.novosti.rs/vesti/spektakl.147.html:452665-Pero-Zubac-Pola-veka-uz-Lenku
No comments:
Post a Comment