Pored drugog dolaska Monike Beluči u balkanske krajeve, Kusturičin film privukao je pažnju javnosti i medija jer su dva od tri člana Predsedništva BiH, Željko Komšić iz reda hrvatskog naroda i bošnjački član Bakir Izetbegović, pokušali da zabrane Oružanim snagama BiH da tehnički podrže snimanje filma.
Izetbegović je rekao da Kusturica nema njegovu podršku da bilo šta radi u BiH jer je, kako je naveo, on „veliki reditelj i veliki izdajnik svoga naroda”. Kusturica je odgovorio da ima sve potrebne dozvole za snimanje, a saopštenje „dvočlanog” Predsedništva nazvao je „čaršijskom pričom” pojedinaca iz Sarajeva i dodao da ne želi više da komentariše.
Snimanje filma za sada teče po planu, druga etapa će biti završena za desetak dana, a treći deo snimanja biće realizovan u septembru, piše Politika.
Koliko je rat na tlu SFRJ neizbežan zaplet u Vašim filmovima? Od „Podzemlja” preko „Život je čudo” do „Na mliječnom putu”, rat upravlja junacima...
Jedna pesma u novom filmu zove se „Kad na svetu ne bude 'Velikog brata' neće biti rata”. U strukturi ljudske zajednice ratovi su neizbežni. Čovek stvara vrednosti u skladu sa sposobnostima i okolinom, ali ih na kraju ruši. Taj proces se stalno ponavlja. Volstrit nije mesto na kome se vrednosti dešavaju stvarno, one su fiktivne i psihološke. Današnje vreme je vreme u kojem film sve više postaje realnost, a sve manje fikcija. Fikcija je ponuda, nju stvara televizija koja implementira mišljenja u ljudski mozak. I kad nećete TV to radi i stvara neku vrstu ovisnosti.
U novom filmu tumačite lik monaha koji svaki dan nosi 100 kilograma kamenja na vrh brda. Sa kakvim bremenom on to čini?
Taj lik je čudan, klavijaturista koji nije napravio karijeru, čovek čijem su ocu, pred očima sina, motornom testerom odsekli glavu. On je to preživeo. Takav, on ne govori, nije sposoban za komunikaciju, ali jeste da nosi mleko. A kad se pojavi lepa žena – on progovori.
Šta mu znači zmija, ta „biblijska zver”, sa kojom uspostavlja odnos?
Kad uperi pušku u nju, i krene da povuče okidač, nešto mu ne da da opali. To je ta tačka u kojoj jedan ubije, a drugi prepozna. Kasnije, kada se zbog pucnjave monah sakrije, a meci probuše posudu sa mlekom i ono počne da curi, zmija izlazi iz kamena i počinje da pije mleko. Posle toga sa zmijom razvija odnos koji nema sa drugima u životu.
Kao u priči o vojniku kojem je zmija u Avganistanu spasila život?
To je priča stara 20-30 godina, koja je u svojoj starosti značajna preko svake mere.
A Vaša priča na filmu duža je od 30 godina, trajete, ne predajete se...
Moja socijalna pozicija je bila dobra. Potekao sam iz više srednje klase stare Jugoslavije, a i u hromozomima mi se ukrstilo kako treba. Katapult je na površnu izbacio tipa koji je dosta čitao Andrića, imao mnogo uličnog iskustva, a uživao u radosti koju je proizvodio filmovima. Sreća koju imate posle uzbuđenja koje proizvede dobra filmska projekcija je kao godina religioznih obreda. Ushićenje koje stvorite filmom i podelite sa ljudima je najviši stepen do kog normalan čovek može da dosegne. Kod mene je to kao u narkomaniji: najviši stepeni uživanja kod narkomana kod mene su stepeni nastali ogromnim uzbuđenjima koje su proizvodili filmovi.
Tehnologija menja način proizvodnje i gledanja filmova. Ekrani su sve manji, klinci kod kuće sami gledaju filmove, a sve ređe se kolektivno uživanje u iluziji pokretnih slika? Brine li Vas to?
Ne. Meni je to problem samo u procesu proizvodnje. Dok proizvodim ovaj film, stalno imam na umu da je tu moguća jedna stara podvala. Bez obzira na veličinu ekrana, savremeni gledalac mora da ima dobar zaplet i nešto što ne zna. Čini mi se da su ljudi sve primitivniji, a znanje je sve manje oružje. Znanje je sad oružje elite a ne ono što smo mi mislili da je da znaš da se pobiješ, da si lafčina i da si obrazovan, i onda je to neka ukupnost. Te iluzije više nema. Zaplet u filmu mora da bude jak da bi savladao raspon između „ajfona” i velikog ekrana. Jer osnova vezivanja čoveka za ekran je zaplet. To je Holivud potoršio i uništio. Čovekova plemenita težnja je da ushiti ljude, da ih dovede do pozitivnog uzbuđenja.
Neki smatraju da će film da preživi i da će u budućnosti da bude poput opere – stvar prestiža. Kad možemo da očekujemo operu „Na Drini ćuprija”?
Premijera će biti naredne godine, za Vidovdan, u Andrićgradu. Opera jeste forma koja stoji u osnovi filma. Utoliko je ona nezaobilazna.
Više ovde: http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Kad-na-svetu-ne-bude-Velikog-brata-nece-biti-rata.sr.html
No comments:
Post a Comment