NACIONALNI ODBOR ZA KULTURU O NOVOJ PODOBNOSTI U SRPSKOM FILMU

Epilog 19. redovne sednice Nacionalnog saveta za kulturu Srbije, održane u Ministarstvu kulture 5. juna, jeste odluka da se javnim saopštenjem obrati ministru kulture i Savetniku za kulturu predsednika Republike sa zahtevom da se novija dela srpske kinematografije prestanu etiketirati kao „antisrpska“.

Povod za ovakvo reagovanje i odluku (doneta je u sredu, 13. juna), jeste „neprihvatljiva izjava savetnika za kulturu predsednika Republike Radoslava Pavlovića o ‘srpskom i antisrpskom filmu’, i lista ‘antisrpskih’ filmova koju je sačinio Živorad Ajdačić, generalni sekretar Kulturno-prosvetne zajednice“, kaže se u izveštaju sa sednice. U saopštenju koje je upućeno javnosti, postavlja se pitanje da li je „antisrpski“ svaki film koji ne odgovara određenim političkim grupama, posebno onima bliskim vlastima?

„Takva mišljenja dovode nas do toga da se ispred umetničkih kvaliteta nekog filma stavlja njihova podobnost, politička, ideološka ili neka druga, što opet dovodi do grube zloupotrebe pojma ‘patriotizam’, iza kojeg su se donedavno zaklanjali i oni koji su naneli najveću štetu srpskom narodu i srpskoj kulturi“.

Nacionalni savet podseća da je šezdesetih godina prošlog veka srpski film doživeo vrhunac uspeha u svetu, da su dela Aleksandra Petrovića, Dušana Makavejeva, Živojina Pavlovića i drugih autora osvajala značajna priznanja na svim velikim međunarodnim filmskim festivalima, i da je srpski film bio prepoznatljiv po društvenoj kritičnosti i slobodi filmskog izraza.

„Nažalost, tadašnjoj komunističkoj vlasti činilo se da filmovi izmiču ideološkoj kontroli i da šalju u svet negativnu sliku režima. Ovim vrhunskim rediteljima i filmovima zalepljena je etiketa „crni film“, što je trebalo da diskriminiše pa i onemogući rad našim najboljim rediteljima. Neki od njih su zaista morali da nastave karijeru u inostranstvu. Bojimo se da se slična situacija ponavlja. Upravo danas, kada filmovi autora starije, srednje i mlade generacije beleže značajne uspehe na svetskoj kinematografskoj sceni. A uprkos izuzetno teškom materijalnom stanju u kome se nalazi srpska kinematografija, javljaju se dušebrižnici koji ne shvataju važnost slobodnog izražavanja na filmu, u književnosti i u kulturi uopšte. Kritički filmovi iz raznih delova sveta postaju najbolji predstavnici kultura svojih zemalja. Samo u Srbiji, kako se čini, ne“.

Više ovde: http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:438881-U-Srbiji-se-stvara-nova-filmska-podobnost