Uz uzdah i čašu vina, tonom koji odaje zadovoljstvo, Goran Radovanović veli: „Odahnuo sam kad je pala poslednja klapa.“ Razgovaramo o scenariju, o njegovim motivima da se bavi pričom o Kosovu, o životu ljudi u enklavama:
- Po duhu sam čovek iz XIX veka, osećam odgovornost da treba da govorim o nečemu što je i od opšteg značaja. Kosovo i Metohija su velika tema: socijalna, politička, duhovna... - veli Radovanović.
Pričajući o kompleksnosti teme i o tome šta je u rediteljskom smislu fokusirao, kaže:
- Ljubav i identitet. Naš identitet počiva i na našoj prošlosti koja je obeležena jednim kolektivnim duhom koji se temelji na hrišćanskim vrednostima. Scenario, odnosno priča je surova, jer je stvarnost takva. Sve ono što čitamo po štampi to postoji u filmu. Kamenovanje autobusa, rušenje groblja.. . To je nešto što se percipira kao deo normalnosti! Suluda normalnost. Možemo li uopšte sagledati stepen apsurdnosti činjenice da je to postalo normalnost.
Identitet je ključna tema filma:
- Drama u filmu je - identitet. On se temelji na nečemu što je neko izgradio pre nas. Mi to treba da umemo da nosimo na pravi način. Da se ne stidimo, da ne bežimo od onog što jesmo. Siromašni smo, nemoćni smo. Ali ništa nam ne vredi da se stidimo toga. Ako se suočimo s tim, mi smo već korak bliže tome da budemo jaki, a ako ima još malo ljubavi, eto i nade, a ako ima nade, eto i budućnosti.
Opširnije ovde: http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/388113/Goran-Radovanovic-Nemocni-smo-suocimo-se-s-tim
No comments:
Post a Comment