Prenosimo deo intervju sa mlađom rediteljkom Martom Popivodom objavljenog na Blicu danas.
Marta Popivoda, autorka dokumentarnog filma “Jugoslavija, kako je ideologija pokretala naše kolektivno telo”, koji je skrenuo pažnju na Filmskom festivalu u Berlinu i koji je otvorio ovogodišnji festival Beldoks objašnjava za “Blic” kako izgleda njen lični pogled na istoriju SFRJ. Film je inače njen magistarski rad na Univerzitetu umetnosti u Berlinu i deo istraživanja “Izvedba i javnost”, koje je sa Anom Vujanović, Bojanom Cvejić radila u jednom pariskom kulturnom centru.
O čemu govori film?
- U opštem smislu govori o Jugoslaviji kao društvu koje je težilo ideji socijalne pravde, od koje se danas sve više udaljavamo. Zato smatram da je važno da se podsetimo da su takve težnje opravdane i moguće, iako trenutno živimo u “divljem kapitalizmu” koji ukida upravo javni sektor i ideju socijalne pravde. Takođe, u pitanju je vrlo lična perspektiva autorskog tima, kao i specifično beogradska vizura na recentnu istoriju Jugoslavije.
Zašto ste se odlučili baš za ovu temu?
- Jedna paradoksalna situacija iz mog detinjstva inspirisala je film – a to je da sam kao pripadnica poslednje generacije pionira dala zakletvu da ću čuvati bratstvo i jedinstvo 1989, iste godine kada Slobodan Milošević drži svoj govor na Gazimestanu koji se uzima kao kraj ideje o Jugoslaviji. Takođe nas je zanimao i postepeni prelaz sa ideologije kolektivizma na idividualizam i koliko je on bio vidljiv u državnim izvedbama. Najbolji primer za ovo je poslednji slet za Dan mladosti 1988, kada Sonja Vukićević izvodi solo tačku na stadionu JNA u Beogradu, a sa njom pleše 5.000 mladih. To je bila prva solo izvedba – izdvajanje jednog virtuoznog tela iz mase – koju smo mogli da vidimo na ovoj priredbi, a ujedno i poslednji slet i najava jednog novog sveta.
Šta ste naučili radeći na ovom dokumentarnom filmu?
- Naučila sam mnogo toga, a šokantno saznanje bilo je na primer koliko se jasno anticipirao rat i raspad Jugoslavije u državnim priredbama krajem 80-ih. Kao na primer u sletu 1987, gde se direktno aludira na postojeće nacionalizme i međunacionalne tenzije, što kroz koreografiju što kroz tekst koji govore TV voditelji. Meni se čini da slike masovnih performansa u SFRJ kao i slike demonstracija ‘68. i ’90-ih govore o dominantnoj ideologiji tog vremena kao i društvenim promenama koje smo preživeli.
Intervju u celosti možete pročitati ovde: http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/381067/Film-za-tvorce-SFRJ-i-novu-srpsku-levicu
O čemu govori film?
- U opštem smislu govori o Jugoslaviji kao društvu koje je težilo ideji socijalne pravde, od koje se danas sve više udaljavamo. Zato smatram da je važno da se podsetimo da su takve težnje opravdane i moguće, iako trenutno živimo u “divljem kapitalizmu” koji ukida upravo javni sektor i ideju socijalne pravde. Takođe, u pitanju je vrlo lična perspektiva autorskog tima, kao i specifično beogradska vizura na recentnu istoriju Jugoslavije.
Zašto ste se odlučili baš za ovu temu?
- Jedna paradoksalna situacija iz mog detinjstva inspirisala je film – a to je da sam kao pripadnica poslednje generacije pionira dala zakletvu da ću čuvati bratstvo i jedinstvo 1989, iste godine kada Slobodan Milošević drži svoj govor na Gazimestanu koji se uzima kao kraj ideje o Jugoslaviji. Takođe nas je zanimao i postepeni prelaz sa ideologije kolektivizma na idividualizam i koliko je on bio vidljiv u državnim izvedbama. Najbolji primer za ovo je poslednji slet za Dan mladosti 1988, kada Sonja Vukićević izvodi solo tačku na stadionu JNA u Beogradu, a sa njom pleše 5.000 mladih. To je bila prva solo izvedba – izdvajanje jednog virtuoznog tela iz mase – koju smo mogli da vidimo na ovoj priredbi, a ujedno i poslednji slet i najava jednog novog sveta.
Šta ste naučili radeći na ovom dokumentarnom filmu?
- Naučila sam mnogo toga, a šokantno saznanje bilo je na primer koliko se jasno anticipirao rat i raspad Jugoslavije u državnim priredbama krajem 80-ih. Kao na primer u sletu 1987, gde se direktno aludira na postojeće nacionalizme i međunacionalne tenzije, što kroz koreografiju što kroz tekst koji govore TV voditelji. Meni se čini da slike masovnih performansa u SFRJ kao i slike demonstracija ‘68. i ’90-ih govore o dominantnoj ideologiji tog vremena kao i društvenim promenama koje smo preživeli.
Intervju u celosti možete pročitati ovde: http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/381067/Film-za-tvorce-SFRJ-i-novu-srpsku-levicu
No comments:
Post a Comment