EMIR KUSTURICA U PRAVDI: KAD BIH JA SNIMAO FILM O SARAJEVSKOM ATENTATU

Približava se stogodišnjica Prvog svetskog rata. Kažu biće dernek u Sarajevu. Međunarodna zajednica, zajedno sa domaćinima, će se obrušiti na Gavrila Principa i Mladu Bosnu. Pošto je Ivo Andrić bio član Mlade Bosne, ja, da oprostite, kada je Fra Ivo u pitanju, sve što je on radio i govorio bezrezervno i slepo podržavam. I što je najvažnije, ne pitam se ja. Pita se on.

Dakle, inetrnacionalna zajednica i Sarajevo sa svojim internacionalcima su odlučili da zajedno dejstvuju. Za tu priliku će producirati snimanje nekoliko osmominutnih filmova o atentatu na Franca Ferdinanda. Već vidim te filmove. Oni će se kretati između impresija (kod onih dobronamernih) i osuda kod politički korektnih. Kada bih ja pravio taj film, fokus bi bio na Ferdinandu. Mana iz detinjstva: uvek sam minirao svečane akademije i njihovu dramaturgiju i verovao da samo komunisti lažu, a sada se pokazuje da to nije istina.

Dakle, u tom osmominutnom filmu, kada bih ga ja radio, ne bih pričao o Gavrilu Principu i herojskoj Mladoj Bosni i temama o kojima je tako lepo pevao Safet Isović. Bogata biografija Ferdinanda je prava poslastica za filmić. Knjige kažu da je Ferdinand najviše vremena provodio u lovu. I to ne samo kao običan lovac. Ubio je, opet knjige kažu, oko 500.000 grla divljači. To pišu engleske knjige. Zasto engleske? Nisu u pitanju nikakve ujdurme „MI6″, nego podaci o Ferdinandovom ubijanju na teritoriji engleskih lovišta. Istoričari tvrde da je Ferdinad tamo počinio pokolje. Koliko god su se hajkači trudili da mu na nišan uprave srndaće za odstrel, on je iz neposredne blizine često promašivao. Ili, što je gore, on je samo ranjavao divljač. Pogađao je tek toliko da životinja padne, a onda je, kada bi ugledao da još uvek živi, bacio pušku, nasrnuo na srnu i davio je dok ne izdahne! Hteo je golim rukama da oseti slast ubistva. Nije se to desilo samo jednom.

Naravno, piscu ovih redova nije namera da pravda ubistvo Ferdinanda iako, priznajem, taj čin me nije ganuo! Možda bih se i ja rasplakao nad sudbinom žrtava Sarajevskog atentata, ali su upravo filmovi snimljeni na tu temu izazivali osećaj dosade, a nikako emocije. Zbog toga mi teže pada davljene srna po Engleskoj. I ne samo to. U romanu „Zločin i kazna“ Raskoljnikov ne ubija samo lihvarku Aljonu Ivanovnu nego i njenu maloumnu sluškinju. To je zbog toga što u revoluciji stradaju i nevini, kažu teoretičari, ali i sam Dostojevski. To ne znači da meni nije žao Sofije, trudne žene, ali u revoluciji stradaju svi. Teoretski i praktično.

Opširnije ovde: http://www.pravda.rs/2013/05/19/emir-kusturica-kad-bih-ja-snimao-film-o-carajevskom-atentatu/?lng=lat