LORDAN ZAFRANOVIĆ O SVOJIM STREPNJAMA I PERSPEKTIVAMA FILMA NA OVIM PROSTORIMA

Bojim se da je prostor nekadašnje Jugoslavije decenijama unazad pod eksperimentom međunarodne zajednice - kaže u intervjuu za „Blic“ Lordan Zafranović, jedan od najvažnijih reditelja jugoslovenske epohe koji ovih dana kao član žirija gleda filmove na 60. festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma.

- Neko vreme nas “prijatelji” iz inostranstva puste da zamrznemo sukobe, pa ljudi zaborave na svoj “nacionalni usud” i okrenu se uobičajenim životnim radostima. Ali, nisam siguran da nas opet neće gurnutu u klanicu - oštar je Zafranović, koji je od raspada SFRJ često birao izgnanstvo umesto prećutnog slaganja sa političkim i kulturnim konceptima elita novostvorenih država. 

- Karl Malden mi je obećao Oskara ako iz filma “Okupacije u 26 slika” izbacim okrutne scene ustaškog terora. Šta bi onda ja postao... Stvaranje filma je patnja, ume da bude i euforija, ali uvek je borba. Odustati od sopstvenog filma znači odustati od života, a nikakva nagrada ne može da vam zameni život.

Mnogi kažu da su Jugosloveni pažljivije gledali vaše filmove, ona se ne bi tako krvavo raspala?

- Nisam ja neki prorok, ali sam iz pozicije filmskog reditelja verovao u iluziju da brutalne scene u mojim ostvarenjima opominju političke elite i obične ljude da nam se dogodilo veliko zlo 1941. godine. Verovao sam da je nemoguće da nas ponovo to zlo opije, pa da ljudi nasrću jedni na druge zbog toga što se različito krste. Očajan sam u izgnanstvu u Parizu 1991. godine montirao svoj film “Testament” i uveče gledao televizijske izveštaje iz Jugoslavije. Shvatio sam da se slike i lingvistika iz 1941. godine povampiruju u realnosti posle pola veka.

Danas ohrabrujete mlade filmske stvaraoce da prevaziđu ekonomsku krizu i veruju u umetnost...

- Puno mladih stvaralaca na festivalu kratkog metra u Beogradu želi od mene da čuje tajnu snimanja dobrog filma. Nema tu tajne. Moraju da budu obrazovaniji i bolji od svojih saradnika. Da osim režije najbolje poznaju kostim, scenografiju, mogućnosti glumaca... da intervenišu na scenariju, veruju u svoju ideju i budu dosledni svom izrazu. Žive u grubim vremenima i narednoj deceniji neće imati puno prilike da rade, ali ako već stignu do snimanja filma, moraju da budu najbolji i najhrabriji.

Opširnije ovde:  http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/375999/Lordan-Zafranovic-Plasim-se-da-nas-prijatelji-ponovo-ne-gurnu-u-klanicu