Prenosimo deo sadržaja Politikinog panela Srbija razgovara, ovog puta na temu Da li je i zašto kultura u kolapsu? . Na ovu temu razgovarali su Gorica Mojović u Narodnoj skupštini Srbije, poslanik Demokratske stranke, i Živorad Ajdačić, generalni sekretar Kulturno-prosvetne zajednice Srbije.
Politika: Danas se često čuje da je kultura pred kolapsom. Kako vi vidite ovu situaciju?
Mojović: Vreme jeste za stezanje kaiša, ali se oko kulture steže omča. Za takvo stanje, čini mi se, postoji, možda ne svesno, neka vrsta strategije. Sve je počelo donošenjem Zakona o budžetu. Ključni problem je u budžetu za kulturu, jer vi imate novac za plate, ali pare za programe su prepolovljene. Budžet za programe i projekte nikad nije bio ispod milijardu dinara. Za ovu godinu je 500 miliona. Zakonom o budžetu donete su izmene Zakona o autorskim i srodnim pravima koje su dobrim delom ograničile prava autora. Donet je Zakon o javnim nabavkama, pa ukidanje sredstava za film od RRA... Sad nam preti još jedan Damoklov mač. Od prvog januara sledeće godine ustanove kulture će sopstveni prihod davati u budžet.
Ajdačić: Radim u kulturi 40 godina i moje je iskustvo da je ona uvek bila na margini. Mi smo uvek govorili da je ispod dva odsto izdvajanja katastrofalno, a za vreme komunizma imali smo 2,7 odsto za kulturu. Unazad gledano, kulturom se niko nije bavio – ni kadrovski ni finansijski. Gorica je spomenula Zakon o autorskim i srodnim pravima. Zašto Dinkić baš pred izbore stavi na sajt da frizeri ne plaćaju naknadu za muzički dinar? Jedna frizerka plaća 10.000 godišnje. A ja mogu da izdvajam za skijališta. Katastrofa je i to da za film nije izdvojeno ništa.
Politika: Nedavno ste izjavili da „filmska produkcija ne valja, da su pare potrošene na filmove koji skrnave kulturu Srbije, ne promovišu njene već belosvetske vrednosti”. Na koje ste filmove mislili?
Ajdačić: „Ako zrno ne umre” Siniše Dragina. Film govori o tome kako srpski pop prodaje prostitutke po Kosovu Unproforu i Euleksu.„Mamaroš”Mome Mrdakovića,„Karaula” Rajka Grlića, „Podunavske Švabe” –film govori kako su Rusi i Srbi ubijali jadne Švabe u Banatu, „Srpski film” jer govori o tome kako otac siluje svoje dete ispod slike gde se vide knez Lazar i Miloš Obilić, „Šišanje” – film prikazuje mladog Srbina koji ubija Rome po Beogradu, „Turneja” Gorana Markovića – priča o srpskim glumcima koji igraju u Bosni gde u monologu Gordan Kičić kazuje kako srpski narod teroriše ceo Balkan. „Sveti Georgije ubiva aždahu” Srđana Dragojevića, u kom glumac Branislav Lečić govori:„Srbi idu da ratuju jer su manijaci”...
Ovde ima filmova koji su dobili milione, a nisu snimljeni.
Politika: Na primer?
Ajdačić: „Travelator” Dušana Milića, izdvojeno 19.000.000 dinara, „Prahovo – Las Vegas” Dragana Nikolića, izdvojeno 3.000.000, „Ničije dete” Stefana Arsenijevića, izdvojeno 23.000.000, „Bajaco Bluz”Lazara Ristovskog, izdvojeno 21.600.000, „O bajacama i herojima” Petra Pašića, kompozitor Vlatko Stefanovski, izdvojeno 6.000.000, „Drago stanje”, izdvojeno 6.200.00, „Dvoboj”, izdvojeno 8.000.000 (prekinuto snimanje), „Poslednji krug u Monci”, izdvojeno 2.000.000 dinara.Komisije koje su se time bavile otvoreno su se zalagale samo za određene grupe ili reditelje, što nisu krile od javnosti.
Mojović: Ne mogu da komentarišem izjave o filmovima za koje su navodno date pare, a nisu snimljeni. To je pitanje za Ministarstvo kulture. Nabrajanje filmova koji navodno ne promovišu „naše” nego „belosvetske” vrednosti smatram besmislenim, netačnim, opasnim. Većinu tih filmova sam gledala, većinu smatram dobrim, neke izvanrednim. Nijedan film nikada nisam gledala sa aspekta promocije „patriotskih” vrednosti, već sa stanovišta umetničkih vrednosti. Valjda je to neprikosnoven princip? Izdvajanje pojedinih tema i rečenica iz filmova je u potpunoj suprotnosti s logikom, s prirodom umetničkog dela, u suprotnosti sa zdravim razumom. Ovo mi liči na najgoru vrstu lova na veštice, ponovo razvrstavanje na patriote i izdajnike. Fali još samo cenzorska komisija i bunkeri.
Više ovde: http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Srbija-razgovara-Da-li-je-i-zasto-kultura-u-kolapsu.lt.html
Mojović: Vreme jeste za stezanje kaiša, ali se oko kulture steže omča. Za takvo stanje, čini mi se, postoji, možda ne svesno, neka vrsta strategije. Sve je počelo donošenjem Zakona o budžetu. Ključni problem je u budžetu za kulturu, jer vi imate novac za plate, ali pare za programe su prepolovljene. Budžet za programe i projekte nikad nije bio ispod milijardu dinara. Za ovu godinu je 500 miliona. Zakonom o budžetu donete su izmene Zakona o autorskim i srodnim pravima koje su dobrim delom ograničile prava autora. Donet je Zakon o javnim nabavkama, pa ukidanje sredstava za film od RRA... Sad nam preti još jedan Damoklov mač. Od prvog januara sledeće godine ustanove kulture će sopstveni prihod davati u budžet.
Ajdačić: Radim u kulturi 40 godina i moje je iskustvo da je ona uvek bila na margini. Mi smo uvek govorili da je ispod dva odsto izdvajanja katastrofalno, a za vreme komunizma imali smo 2,7 odsto za kulturu. Unazad gledano, kulturom se niko nije bavio – ni kadrovski ni finansijski. Gorica je spomenula Zakon o autorskim i srodnim pravima. Zašto Dinkić baš pred izbore stavi na sajt da frizeri ne plaćaju naknadu za muzički dinar? Jedna frizerka plaća 10.000 godišnje. A ja mogu da izdvajam za skijališta. Katastrofa je i to da za film nije izdvojeno ništa.
Politika: Nedavno ste izjavili da „filmska produkcija ne valja, da su pare potrošene na filmove koji skrnave kulturu Srbije, ne promovišu njene već belosvetske vrednosti”. Na koje ste filmove mislili?
Ajdačić: „Ako zrno ne umre” Siniše Dragina. Film govori o tome kako srpski pop prodaje prostitutke po Kosovu Unproforu i Euleksu.„Mamaroš”Mome Mrdakovića,„Karaula” Rajka Grlića, „Podunavske Švabe” –film govori kako su Rusi i Srbi ubijali jadne Švabe u Banatu, „Srpski film” jer govori o tome kako otac siluje svoje dete ispod slike gde se vide knez Lazar i Miloš Obilić, „Šišanje” – film prikazuje mladog Srbina koji ubija Rome po Beogradu, „Turneja” Gorana Markovića – priča o srpskim glumcima koji igraju u Bosni gde u monologu Gordan Kičić kazuje kako srpski narod teroriše ceo Balkan. „Sveti Georgije ubiva aždahu” Srđana Dragojevića, u kom glumac Branislav Lečić govori:„Srbi idu da ratuju jer su manijaci”...
Ovde ima filmova koji su dobili milione, a nisu snimljeni.
Politika: Na primer?
Ajdačić: „Travelator” Dušana Milića, izdvojeno 19.000.000 dinara, „Prahovo – Las Vegas” Dragana Nikolića, izdvojeno 3.000.000, „Ničije dete” Stefana Arsenijevića, izdvojeno 23.000.000, „Bajaco Bluz”Lazara Ristovskog, izdvojeno 21.600.000, „O bajacama i herojima” Petra Pašića, kompozitor Vlatko Stefanovski, izdvojeno 6.000.000, „Drago stanje”, izdvojeno 6.200.00, „Dvoboj”, izdvojeno 8.000.000 (prekinuto snimanje), „Poslednji krug u Monci”, izdvojeno 2.000.000 dinara.Komisije koje su se time bavile otvoreno su se zalagale samo za određene grupe ili reditelje, što nisu krile od javnosti.
Mojović: Ne mogu da komentarišem izjave o filmovima za koje su navodno date pare, a nisu snimljeni. To je pitanje za Ministarstvo kulture. Nabrajanje filmova koji navodno ne promovišu „naše” nego „belosvetske” vrednosti smatram besmislenim, netačnim, opasnim. Većinu tih filmova sam gledala, većinu smatram dobrim, neke izvanrednim. Nijedan film nikada nisam gledala sa aspekta promocije „patriotskih” vrednosti, već sa stanovišta umetničkih vrednosti. Valjda je to neprikosnoven princip? Izdvajanje pojedinih tema i rečenica iz filmova je u potpunoj suprotnosti s logikom, s prirodom umetničkog dela, u suprotnosti sa zdravim razumom. Ovo mi liči na najgoru vrstu lova na veštice, ponovo razvrstavanje na patriote i izdajnike. Fali još samo cenzorska komisija i bunkeri.
Više ovde: http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Srbija-razgovara-Da-li-je-i-zasto-kultura-u-kolapsu.lt.html
Bajaco bluz je snimljen, samo što je naslov promenjen u Beli lavovi. Mamaroš nije nigde prikazan. Srpski film NE govori o tome kako otac siluje svoje dete ispod slike gde se vide knez Lazar i Miloš Obilić.
ReplyDelete