RETROSPEKTIVA VLATKA GILIĆA U LOS ANĐELESU

NA reprezentativnom Festivalu evropskog filma u Los Anđelesu (prvoj i jedinoj manifestaciji za promociju evropske umetnosti koja je od američke Akademije za film dobila festivalski grant), kao veliki događaj priređena je retrospektiva reditelja Vlatka Gilića. Prikazivanje Gilićevih dela "Homo Homini" (1970), "Zategni dele" (1970), "In Continuo" (1971), "Juda" (1972), "Dan više" (1972), "Moć" i "Ljubav" (1973) započelo je 5. marta u Pacifičkom filmskom arhivu na Berkli univerzitetu, nastavljeno na Univerzitetu Kalifornija u Irvinu, a potom u Los Anđelesu - u Spilberg sali američke Kinoteke na Holivud bulevaru, kojom programski upravlja Los Anđeles film forum (najstarija asocijacija koja prikazuje dokumentarne filmove i priređuje retrospektive najznačajnijih svetskih autora). Gilićevi filmovi biće prikazani i u Ostinu, Sijetlu, a tokom aprila i u Njujorku. Tako će se sa delima nastalim pre 40 godina, koje je stvorio jedini reditelj iz jugoistočne Evrope koga su američki kritičari svrstali među 50 velikana svetske kinematografije (uz Čaplina, Velsa, Hičkoka, Tarkovskog, Felinija, Kjubrika, Bergmana, Kurosavu... i na toj listi nalazi se ispred Antonionija), upoznati nove generacije studenata filmske umetnosti i savremena, sadašnja publika.

S druge strane, retrospektiva Gilićevih ostvarenja na Festivalu evropskog filma koja je, verovatno, već deseta koja se u Americi priređuje našem reditelju tokom prethodnih decenija, nama možda govori nešto drugo - o našem kulturnom i duhovnom paradoksu. Jer, Vlatko Gilić, pored toga što ne snima i što je isključen iz našeg filmskog života već 30 godina, u Srbiji nije imao nijednu retrospektivu do sada! Dela umetnika koja se nalaze u Filmskom odeljenju Galerije modernih umetnosti u Njujorku kao deo svetske kulturne baštine (pohranjena su u kapsuli najvećih stvaralačkih vrednosti, u skloništu od svakog mogućeg razaranja, pa i atomskog), našoj publici nije omogućeno da ih vidi! A Vlatko Gilić je tu, među nama, priliku da se druže s njim imaju njegovi studenti magistarskih i doktorskih studija na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i Fakultetu likovnih umetnosti na Cetinju. Veliki gospodin našeg filma i našeg grada može se sresti u šetnjama Knez Mihailovom, i ukoliko imate privilegiju da s njim povremeno podelite kafu i neke prepodnevne razgovore, uvek će vas zadiviti njegova radost življenja, jer gorčina ne dolikuje pravom umetniku, smirenost kojom prihvata "poredak stvari", svoju poziciju da je ovde "zabranjivan" i "izbrisan" ne samo od komunističke, nego i od svih drugih vlasti koje su se smenjivale. I sada, dok se u Los Anđelesu njegova retrospektiva odvija kao filmski događaj, on je ovde, u Beogradu, spreman da ćaska o zimi koja nas napušta, prvom danu proleća. I kao što svojevremeno nije želeo da dobije Zlatni globus, samo da ne bi morao da bude u centru pažnje, za koji je među pet ostvarenja bio nominovan i njegov film "Ljubav", tako je i sada. Gilić je onaj čovek, kako pominje, koji iz sebe posmatra sebe, udiše istinu o sebi i saznaje da je uvek izbegavao da bude tamo gde je mogao da ne bude. A što bi većina ljudi smatrala nekim zadovoljstvom. Moglo je biti slavlje povodom dobijanja nagrade za filmsko ostvarenje, domaće ili inostrano, svejedno. Nije želeo da prisustvuje. Filmovi su napravljeni, prikazuju se i traju. Oni pak koji su za ovih 30 godina, koliko ne radi, mogli da budu stvoreni, a nisu, njegova je nada da je moguće da će se prikazivati. Ako se ikada stvore uslovi za to da se neostvarena dela, ali mentalno proživljena, vide kao misli koje, zanemarujući slike na još važećoj celuloidnoj traci donose prava i istinska uzbuđenja. Eto, na takvim projekcijama njegovih neostvarenih filmova Vlatko Gilić bi sigurno s radošću prisustvovao.

Više ovde:  http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:425680-Filmovi-Vlatka-Gilica-na-festivalu-evropskog-filma-u-LA