U današnjem broju tabloida Star izašao je kraći tekst o svežem laureatu nagrade Dobričin prsten - Mikiju Manojloviću. Iz teksta Jelene Antonijević saznali smo da je Manojlović imao toliku tremu da je ispustio zlatni prsten prilikom preuzimanja nagrade, ali je od svega ipak najzanimljivija izjava Mirjane Karanović koja je o svom kolegi rekla sledeće:
"On je od mene stariji sedam godina i za menje je bio tinejdžerski i devojački san. Bila sam mlada i čeznula sam da postanem glumica, a sanjala sam da igram sa Mikijem. Kad mi se to dogodilo 1985. godine u filmu Otac na službenom putu, imala sam neopisivu tremu. Zamišljala sam ga kao ozbiljnog, ali kad sam ga upoznala, moji snovi su se sudarili sa realnošću. Postao mi je kao brat. Umeo je u starim patikama i smrdljivim čarapama da razbije tu svoju ozbiljnost i trudio se da od sebe ne napravi idola."
"On je od mene stariji sedam godina i za menje je bio tinejdžerski i devojački san. Bila sam mlada i čeznula sam da postanem glumica, a sanjala sam da igram sa Mikijem. Kad mi se to dogodilo 1985. godine u filmu Otac na službenom putu, imala sam neopisivu tremu. Zamišljala sam ga kao ozbiljnog, ali kad sam ga upoznala, moji snovi su se sudarili sa realnošću. Postao mi je kao brat. Umeo je u starim patikama i smrdljivim čarapama da razbije tu svoju ozbiljnost i trudio se da od sebe ne napravi idola."
 |
| Manojlović i Karanović su sarađivali i u filmu Bure baruta. |
No comments:
Post a Comment