ZORAN JANKOVIĆ vs ŠOTRA

Novi kadar Zoran Janković je za City Magazine izabrao pet najzanačjnijih ostvarenja Zdravka Šotre.

Ako je tako nešto uopšte i potrebno, izgovora za ovaj odabir u ovom trenutku svakakao ima; naime, pre nekoliko sedmica pred čitaocima se pojavila prilično zanimljiva, ali ipak nedovoljno sočna autobiografija Zdravka Šotre naslovljena „Držeći se za vazduh“, a početak januara nas je, na primeru filma „Kad ljubav zakasni“, doveo u nelagodu da uvidimo kako izgleda Mir Jam bez Šotre. Otud i ovaj izbor najboljih/najzanimljivih dela ovog plodnog autora, koji je prešao dug put – od pouzdanog „izvođača rediteljskih radova“ do često prezrenog brzopoteznog rutinera.

Ako je tako nešto uopšte i potrebno, izgovora za ovaj odabir u ovom trenutku svakakao ima; naime, pre nekoliko sedmica pred čitaocima se pojavila prilično zanimljiva, ali ipak nedovoljno sočna autobiografija Zdravka Šotre naslovljena Držeći se za vazduh, a početak januara nas je, na primeru filma Kad ljubav zakasni, doveo u nelagodu da uvidimo kako izgleda Mir Jam bez Šotre. Otud i ovaj izbor najboljih/najzanimljivih dela ovog plodnog autora, koji je prešao dug put – od pouzdanog „izvođača rediteljskih radova“ do često prezrenog brzopoteznog rutinera.

Više od igre (1976-1977) – pojednostavljeno, a koristeći aktuelne refernce, rečeno – Montevideo pre Montevidea, Više od igre je izvanredna društvena hronika, koja kroz prikaz tada friške manije za fudbalom, služi i kao sjajan fikcioni dokument vremena o Srbiji uoči Drugog svetskog rata. Naravno, golem deo zasluga pripada i scenaristi Slobodanu Stojanoviću, sa kojim će Šotra udružiti snage u još par prilika.

Priče iz radionice (1981) – gotovo identičan sud se može izreći i u slučaju ove šestodelne serije. Ovaj odlični TV rad iz, reklo bi se, najblistavijeg perioda igranog programa TV Beograd, očaravajuća je, uz to i zbilja duhovita studija karaktera, koja govori dosta toga o danima mamurluka usled definitivnog raspada komunističko-socijalističkog sna.

Idemo dalje (1982) – Šotra se ponovo sreće sa tekstom pominjanog Slobodana Stojanovića u ovoj srceparajuće postavljenoj, ali ipak doista šarmantnoj priči o mladom partizanu koji po svršetku rata iznenada postaje učitelj u malom mestu. Biće da većina ipak ponajbolje pamti epizodu Danila Bate Stojkovića u vanserijskoj ulozi naoko strogog prosvetnog inspektora velikog srca i duboko ljudskog pristupa deci.

Osvajanje slobode (1979) – ovaj često nepravedno skrajnut naslov iz Šotrinog opusa zanimljiv je ponajpre kao recidiv tada već upokojene crnotalasovske estetike i poetike, mada je i kao takav uspeo da izazove nešto diskretniju kontroverzu prilikom prvih projekcija, kada su dušebrižnicima zasmetali ti mračniji tonovi u prikazu partizanskih oslobodilaca.

Boj na Kosovu (1989) /Braća po materi (1988)/ Dnevnik uvreda 1993
(1994)
Ovaj triling je, nema sumnje, neizostavna stavka u kućnom repertoaru svakog ljubitelja ovdašnjeg (najčešće posve slučajnog) filmskog treša koji iole drži do sebe. Bez obzira što je u ovom periodu Zdravko Šotra problematizovao svoj dotadašnji status, u ova tri filma sve pršti od slasti za trešoljupce, počev od puke ilustrativnosti i bezbroj grešaka i nedostatnosti u brzopotezno sročenom kvaziepiku Boj na Kosovu, preko, recimo, urnebesne i iz filma potpuno izmeštene epizode Sonje Savić u ulozi kapljici (zapravo, kapljicama u dugom nizu) sklone strine u u biti potentno polemičnoj Braći po materi, pa sve do prikaza stradanja građanske, srednje klase u naoko mrtvozbiljnom Dnevniku uvreda 1993, u kom se tokom sankcija UN-a Vera Čukić preda prodaji ručno pravljenih dinosaurusa na instant tezgi u beogradskom Bulevaru revolucije, da bi ubrzo tamo i stradala usled smrzavanja.

Izvor: City Magazine