Novi kadrovi će u danima FESTa pokušati da vam pomognu u snalaženju po raznim programima i da podele svoja gledalačka iskustva.
Za početak, Dimitrije će dati svoje procene na osnovu onoga što je do sada pogledao.
NIKAKO NE SMETE PROPUSTITI
ONA je film sa kojim Spike Jonze možda nudi budući klasik konvencionalnog ljubavnog filma koji nama danas deluje kao manje ili više groteskna slika otuđenosti savremenog čoveka. Ipak, kako vreme bude odmicalo tako će se smanjivati broj ljudi kojima će priča o ljubavi čoveka i operativnog sistema delovati apsurdno.
MAJOR Jurija Bujkova je izvanredan društveno angažovani triler. Sve ono što su srpski reditelji želeli da snime a nikada nisu umeli.
PLAVO JE NAJTOPLIJA BOJA odlazi korak dalje u domenu LGBT filma. Posle priča u kojima se afirmišu prava ove zajednice na ljubav, sada se afirmiše ljubav u odnosu na klišee koje je počela da nameće ta zajednica. U estetskom pogledu, PLAVO donosi veliki povratak "mejnstrim" vrednosti među festivalske pobednike, ubedljivu glumu, priču koja se razvija držeći se postulata konvencionalne dramaturgije, rediteljski pristup koji se drži efikasnog pripovedanja.
SOLIDNI NASLOVI
MOJ ŽIVOT S LIBERAČIJEM je dugo očekivani Soderberghov film o ljubavnom odnosu Liberace/Thorson. U Holivudu posle Van Santovog filma MILK, Soderbergh nudi jednu grotesknu priču o starom seksualnom predatoru i njegovom koristoljubivom štićeniku. Verovatno je to razlog što američka publika nije videla ovaj film u bioskopu već samo na HBOu. Douglas i Damon su izvanredni u glavnim ulogama, Soderbergh je duhovitiji i maštovitiji u rediteljskom postupku nego inače ali film podrazumeva ipak kakvo-takvo interesovanje za milje kojim se bavi.
SVE JE IZGUBLJENO je egzistencijalistička priča o čoveku koji mora sam da se izbori sa katastrofom. Robert Redford igra jedriličara čije plovilo tone posle sudara sa parčetom otpada koje pluta morem. zaplet je sličan Cuaronovoj GRAVITACIJI, i reditelj JC Chandor nudi dobrodošao indie senzibilitet, između ostalog lišavajući se dijaloga kroz koji bi se ispoljio glavni junak. Chandor je u pojedinim rediteljskim rešenjima možda radikalniji u tretmanu junaka nego Zemeckis i Cuaron u IZGNANIKU i GRAVITACIJI. Ipak, uprkos tome što je snimio solidan film, nije bolji od njih.
ZA LJUBITELJE I POZNAVAOCE
STALJINGRAD Fjodora Bondarčuka smo očekivali sa velikim nestrpljenjem. I treba ga videti kao jedan zanimljiv filmsko-politički fenomen. Nažalost, ovaj film nije značajan doprinos estetici ratnog filma. Bondarčuk odustaje od slavnih tradicija koja su na tom polju imali Sovjeti i snima nešto što je bliže slabijim radovima Zacka Snydera.
U programu FOKUS SKANDINAVIJA postoji nekoliko Scandi Noir naslova, ekranizacija tamošnjih krimića koji su međuvremenu i u literarboj i u televizijskoj formi stekli globalnu popularnost. SKRIVENO DETE i ZATVORENI SLUČAJEVI su nažalost ekranizacije iz donjeg doma Scandi Noira, obe bazirane na knjigama pisaca koji su objavljivani kod nas. Ipak,ljubitelji ove škole krimića verovatno ne bi trebalo da ih propuste.
SUMRAK FAVORITA
DVANAEST GODINA ROPSTVA je film koji bi se svakako našao u grupi ZA IZBEGAVANJE da ipak nije reč o filmu koji slovi za jednog od glavnih favorita američke kritike a po svemu sudeći i Akademije. McQueen je naizgled snimio tzv. "film-povrće", dakle jedan od onih koji nisu najprijatniji za gledanje ali su korisni za gledaoca. Međutim, DVANAEST GODINA ROPSTVA po mom mišljenju nije čak ni to. McQueenov film je naporan, prepun najneverovatnijih opštih mesta, vrlo slab u pogledu rediteljskog koncepta. No, ovaj film je činjenica u savremenom kinematografskom trenutku pa ga zato moraju ispratiti oni koji žele da budu u toku.
U GLAVI LUINA DEJVISA je priličan pad za Braću Coen posle ponovnog uspona. Ovoga puta, oni se vraćaju u epohu i bave se košmarnom sudbinom umetnika, ali izmiče im ona uznemirujuća dubina koju je postigao BARTON FINK. LUIN DEJVIS je isprazan film, u kome je ponešto mimo glavnog junaka zanimljivije od njega samog, muzika koju je sakupio T-Bone Burnett je izuzetna, ali ukupno uzev celina nije na nivou Coenovih, a poneko rešenje bi više priličilo nekom lukavom studentu.
METRO Antona Megerdičeva bi po tome što je reč o ruskom repertoarskom filmu svakako mogao spadati u rubriku ZA LJUBITELJE I POZNAVAOCE. Naime, ruska produkcija ambicioznih repertoarskih filmova je vrlo bogata i retko dobijamo priliku da ih vidimo na velikom ekranu. Međutim METRO je jako slab film, i stoga nije relevantan čak ni za one radoznale filmofile koji žele da se upoznaju sa naslovima tog profila i ne očekuju kvalitet po svaku cenu.
PIONIR norveškog povratnika iz Holivuda Erika Skjoldbjaerga je prilično tanak triler o zaveri iz samih početaka eksploatacije nafte u Norveškoj. Svi elementi za triler u maniru Alana Pakule su tu, naivni radnici koji ni ne slute da su u opasnosti, korumpirani državni činovnici, mutni korporativni tipovi, ali uprkos dobrim uslovima za rad Skjoldbaerg ne uspeva da od toga napravi iole relevantnu celinu koja zaslužuje gledanje na velikom ekranu.
No comments:
Post a Comment