Novi kadar Zoran Janković je za City Magazine predstavio "nove rediteljske snage srpskog filma", evo koga je odabrao...
Danilo Bećković (Mali Budo)
Bećković ne krije aspiracije da njegov Mali Budo ponajpre bude bioskopski hit. Pre no što stigne pred posetioce bioskopa ovo ostvarenje imaće specijalnu projekciju pred publikom i cenjenim gostima Kustendorffa. Danilo Bećković svoje rediteljsko prvenče predstavlja ovim rečima:
“Mali Budo je komedija o crnogorskom mentalitetu, beogradskom noćnom životu, korupciji u zdravstvu, problemima u školstvu i o prvim ljubavnim razočaranjima. I o krvnoj osveti. Pre svega, ovo je priča o lojalnosti, prijateljstvu, ljubavi i tome kako svako može da postane heroj, iako je na početku samo razmaženi Podgoričanin.
Scenario smo napisali Dimitrije Vojnov i ja, a glavne uloge igraju Petar Strugar i Sergej Trifunović. Film je pun zvezda, pa ćemo uz njih gledati i Petra Božovića, Tihomira Stanića, Slobodana Ćustića, Tanasija Uzunovića, Aleksandru Janković, Hristinu Popović, Andriju Miloševića, Milorada Kapora, Stefana Bundala, Marka Baćovića, Jelenu Rakočević i druge, a kao specijalni gosti se pojavljuju i Maja Miloš, Boban Rajović, Bojan Zulfikarpašić i kompozitor Marko Kon. Film je trenutno u fazi postprodukcije. Sa nestrpljenjem iščekujemo datum premijere.”
Ivan Ikić (Varvari)
Ivan Ikić je pre par leta imao zapažen dokumentarni film Tarot Srbija, a sad je kucnuo čas i za igrani debi. Varvari se, sudeći po dosad predočenog, nadovezuju na mini-talas društveno polemične i naglašeno verističke struje novijeg srpskog (mladog) filma, a Ikić ih pojašnjava ovako:
“Varvari su surov, ali ne i sirov film o odrastanju i potrazi za identitetom tinejdžera iz srpske provincije, navijača lokalnog fudbalskog kluba, koji traže odgovor na pitanje: Gde pripadam kada nigde ne pripadam? Želeo sam da snimim film o potisnutom nasilju u mestu gde sam odrastao i čiji sam život sticajem okolnosti najbolje poznavao. U scenariju sam napisao sve ono što bih ja lično voleo da se u tom filmu dogodi, onda sam pronašao prave tinejdžere koji bi u tom filmu glumili, prošao sa njima četiri meseca intenzivnih proba u kojima smo inscenirali sukobe iz njihovog života, te sukobe integrisao u scenario a ostatak priče prilagodio njihovim likovima. Tako se stvorio jedan reverzibilni postupak u kome je stvarnost uticala na fikciju a fikcija na stvarnost. Film je u završnoj fazi postprodukcije i premijera se očekuje polovinom 2014. godine.”
Ivan Jović (Isceljenje)
I najopskurnije, pa i najbizarnije ovdašnje nove filmove obično već od prve klape prati neprimerena i (kako se kasnije često i pokaže) u dobroj meri kontraproduktivna medijska halabuka, a o Isceljenju, dugometražnom igranom debiju Ivana Jovića, nije bilo sročeno ni retka. Međutim, ovaj film, sa samo tri imena na glumačkoj listi (Jovo Maksić, Radovan Miljanić i Nemanja Jeremić), već je izazvao i lavinu hvalospeva onih koji su bili u prilici da ga pogledaju i pažnju selektora najprestižnijih evropskih festivala, od čega će i zavisiti njegov dalji plasman i distribucija. Jović o Isceljenju kaže sledeće:
“Film Isceljenje snimljen je u nezavisnoj produkciji, sa ambicijom da se minimumom sredstava postigne maksimum efekta. Oko filma se okupila ekipa ljudi koji dele istu estetiku, i prirodno se dogodilo da napravimo film kakav bismo mi sami želeli da gledamo. Mislim da smo uspeli u prvobitnoj nameri da stvorimo film meditativnog senzibiliteta, sa unutrašnjom napetošću i radnjom koja se događa više iznutra, u likovima, nego što je vidljiva u nekom spoljašnjem zapletu. Tema bola, krivice i praštanja propuštena je kroz filter religije – Isceljenje je verovatno tipičan arthouse film, blizak evropskoj arthouse tradiciji. Zahvalan sam za mogućnost da sarađujem sa sjajnim ljudima, počevši od produkcije Cinnamon i producenta Ivice Vidanovića, preko sjajnih glumaca, Jove Maksića i Radovana Miljanića, za koje mi se čini da su izvanredno odigrali dve teške dramske uloge, do direktora fotografije Pabla Fera sa kojim se dobro razumem i čijim sam radom prezadovoljan.”
Izvor: City Magazine
Danilo Bećković (Mali Budo)
Bećković ne krije aspiracije da njegov Mali Budo ponajpre bude bioskopski hit. Pre no što stigne pred posetioce bioskopa ovo ostvarenje imaće specijalnu projekciju pred publikom i cenjenim gostima Kustendorffa. Danilo Bećković svoje rediteljsko prvenče predstavlja ovim rečima:
“Mali Budo je komedija o crnogorskom mentalitetu, beogradskom noćnom životu, korupciji u zdravstvu, problemima u školstvu i o prvim ljubavnim razočaranjima. I o krvnoj osveti. Pre svega, ovo je priča o lojalnosti, prijateljstvu, ljubavi i tome kako svako može da postane heroj, iako je na početku samo razmaženi Podgoričanin.
Mali Budo
Ivan Ikić (Varvari)
Ivan Ikić je pre par leta imao zapažen dokumentarni film Tarot Srbija, a sad je kucnuo čas i za igrani debi. Varvari se, sudeći po dosad predočenog, nadovezuju na mini-talas društveno polemične i naglašeno verističke struje novijeg srpskog (mladog) filma, a Ikić ih pojašnjava ovako:
“Varvari su surov, ali ne i sirov film o odrastanju i potrazi za identitetom tinejdžera iz srpske provincije, navijača lokalnog fudbalskog kluba, koji traže odgovor na pitanje: Gde pripadam kada nigde ne pripadam? Želeo sam da snimim film o potisnutom nasilju u mestu gde sam odrastao i čiji sam život sticajem okolnosti najbolje poznavao. U scenariju sam napisao sve ono što bih ja lično voleo da se u tom filmu dogodi, onda sam pronašao prave tinejdžere koji bi u tom filmu glumili, prošao sa njima četiri meseca intenzivnih proba u kojima smo inscenirali sukobe iz njihovog života, te sukobe integrisao u scenario a ostatak priče prilagodio njihovim likovima. Tako se stvorio jedan reverzibilni postupak u kome je stvarnost uticala na fikciju a fikcija na stvarnost. Film je u završnoj fazi postprodukcije i premijera se očekuje polovinom 2014. godine.”
Varvari
I najopskurnije, pa i najbizarnije ovdašnje nove filmove obično već od prve klape prati neprimerena i (kako se kasnije često i pokaže) u dobroj meri kontraproduktivna medijska halabuka, a o Isceljenju, dugometražnom igranom debiju Ivana Jovića, nije bilo sročeno ni retka. Međutim, ovaj film, sa samo tri imena na glumačkoj listi (Jovo Maksić, Radovan Miljanić i Nemanja Jeremić), već je izazvao i lavinu hvalospeva onih koji su bili u prilici da ga pogledaju i pažnju selektora najprestižnijih evropskih festivala, od čega će i zavisiti njegov dalji plasman i distribucija. Jović o Isceljenju kaže sledeće:
“Film Isceljenje snimljen je u nezavisnoj produkciji, sa ambicijom da se minimumom sredstava postigne maksimum efekta. Oko filma se okupila ekipa ljudi koji dele istu estetiku, i prirodno se dogodilo da napravimo film kakav bismo mi sami želeli da gledamo. Mislim da smo uspeli u prvobitnoj nameri da stvorimo film meditativnog senzibiliteta, sa unutrašnjom napetošću i radnjom koja se događa više iznutra, u likovima, nego što je vidljiva u nekom spoljašnjem zapletu. Tema bola, krivice i praštanja propuštena je kroz filter religije – Isceljenje je verovatno tipičan arthouse film, blizak evropskoj arthouse tradiciji. Zahvalan sam za mogućnost da sarađujem sa sjajnim ljudima, počevši od produkcije Cinnamon i producenta Ivice Vidanovića, preko sjajnih glumaca, Jove Maksića i Radovana Miljanića, za koje mi se čini da su izvanredno odigrali dve teške dramske uloge, do direktora fotografije Pabla Fera sa kojim se dobro razumem i čijim sam radom prezadovoljan.”
Isceljenje
Izvor: City Magazine
No comments:
Post a Comment