Za glumce, kako u razgovoru za "Novosti" kaže Mićanović, "Mamula" je uzbudljiv projekat iz više razloga, jer ovakvi filmovi nisu uobičajeni kod nas:
- Volim da eksperimentišem i volim izazove - prvi put radim horor, uloga je napisana na engleskom jeziku, sarađujemo sa stranim glumcima među kojima je i Franko Nero. Meni je zadovoljstvo što su Todorović i ekipa mladih ljudi okupljena oko filma našli interes da u našoj kinematografiji pokušaju nešto novo, smisleno i ozbiljno, a što u svetu ima veliki bioskopski potencijal. Oni znaju da su u pitanju milioni fanova horor filmova, i žele da se ubace u tu priču, iako nismo poznati po hororu. To je takođe uzbudljivo, i jedva čekam da se okušam u novoj ulozi.
* Šta je uzbudljivo u liku koji igrate?
- Igram Bobana, koji nagovara svog prijatelja Aleksu i njegove gošće iz Amerike da krenu u obilazak Mamule, i tako kreće avantura. Na ostrvu zatiču misterioznog ribara koji drži zatočenu prelepu devojku - sirenu, koja se ubrzo pretvara u monstruma. To je kroki filma, ostalo su jurnjava, mnogo krvi, ubistva i sve ono što čini pravi horor. Inače, kao klinac, mnogo sam voleo horor - "Petak 13", "Ajkulu", "Noć veštica". Onda sam taj žanr zaboravio, sve dok mi ćerka nije dovoljno porasla i došla u godine da gleda filmove različitih žanrova, pa smo zajedno počeli da uživamo u hororu, što me je podsetilo da je taj žanr, u stvari, lep.
* Poslednje dve decenije moglo se čuti da horor žanra nema na našem filmu, jer ga realno živimo?
- U ovom ludom vremenu ljudi se bore individualno, i svako misli da je već postalo i besmisleno razmišljati o kolektivima ili velikim promenama. Taj balon entuzijazma kod nas kao da se potpuno izduvao. U tom životu od danas do sutra postali smo indiviudue koje nekako pokušavaju da prežive. Dosta filmova se bavi takvim temama. Ali film nije i ne može da bude samo to - slika današnjice i korespondencija sa stvarnošću. Glumci i ljudi koji se na razne načine bave filmom traže oduška u nekom drugačijem žanru. Naigrao sam se pred kamerama i u pozorištu priča koje komuniciraju sa današnjim vremenom. Gotovo svaki novi film i predstava, pa i kad radimo klasična dela, govori o onome što živimo, kako su ljudi gramzivi i licemerni, kako obožavaju vlast, moć, novac, kako su samo retki pojedinci hrabri. To je postalo teško, morate naći način da "proluftirate" mozak, i zato se nadam da će film "Mamula" biti avantura i igra, u kojoj se ne vuku paralele sa današnjim vremenom.
* Film o princezi Oliveri Lazarević, u kome igrate njenog brata, despota Stefana, premijerno ćemo videti 20. septembra. Koliko je ta epoha uzbudljiva?
- To je impresivna životna priča o najmlađoj kćeri kneza Lazara i kneginje Milice, srpskoj princezi koja je posle Kosovske bitke kao zalog miru predata u harem sultana Bajazita Prvog. Žena koja je podnela toliku žrtvu ostala je maglovita u našoj istoriji i literaturi. Ne treba, naravno, ni isticati koliko je njena sudbina uzbudljiva i potresna, ali ne mogu mnogo da govorim o filmu, jer ću ga i ja tek videti.
* Da li je bilo mesta za domaštavanje lika despota Stefana?
- Oliveru su Bajazitu odvela njena braća. Prestolonaslednik Stefan morao je da pogne glavu pred pobednikom koji je odrubio glavu njegovom ocu, i da mu kao žrtvu i plen prinese rođenu sestru. Stefana veoma boli ta žrtva, ali, s obzirom na to da je ipak reč o dokumentarnom filmu, nije bilo mesta za domaštavanje. Ima u našoj istoriji likova koji su zahvalni za ekranizaciju, koji su svojim životom već skoro gotovi filmski scenariji, i sigurno bi bili zanimljivi za publiku.
Više ovde: http://novosti.rs/vesti/kultura.71.html:453979-Dragan-Micanovic-Hrabrost-je-postala-retkost
No comments:
Post a Comment