MLADEN SAVKOVIĆ (B92) O ODUMIRANJU, FILMU MILOŠA PUŠIĆA

Ukoliko mislite da u naslovu treba da piše "tragedija srpskih sela", dakle množina, a ne jednina, razmislite ponovo. Nije malo verovatno da uskoro srpska sela zaista budu svedena na jedninu.

Čini se sasvim iskreno i na mestu, pitanje jedne gledateljke “Zašto ste imali potrebu da snimite ovako depresivan film” uspelo je da isprovocira ekipu filma “Odumiranje”, koji je u nedelju 18. avgusta prikazan u sarajevskom bioskopu “Cinema City” u okviru ovogodišnjeg Sarajevo Film Festivala.

“Umetnost ima dva zadatka, da otvara probleme i popravlja ljude, a vaše pitanje moglo bi se postaviti i Tarkovskom. Zbog čega je on snimio ‘Andreja Rubljova’, ili zašto je snimljen ‘Građanin Kejn’? Zašto je Rubens slikao i zašto li je Van Gog sebi odsekao uvo? Odgovarati na pitanje zašto je ovo nekom potrebno, u meni budi mazohizam”, kazao je tokom razgovora sa publikom glumac Emir Hadžihafizbegović.

“Ozbiljna umetnost nikada ne može biti vesela i ozbiljan umetnik nikada ne može biti zadovoljan životom,” zaključio je on.

I zbilja, film “Odumiranje”, drugi dugometražni igrani film reditelja Miloša Pušića ("Jesen u mojoj ulici", 2009), nije veselo ostvarenje. Emotivno razarajuća, dramatična priča scenariste Dušana Spasojevića o odumiranju srpskog sela, ali i brojnim problemima koje to odumiranje nosi sa sobom, svoju premijeru imala je na daskama Ateljea 212. Reditelj Pušić uspešno ju je preneo na veliko platno, smeštajući radnju u svoje prirodno okruženje, zlatiborske vrleti.

Izvanrednu glumačku ekipu predvodi Branislav Trifunović u ulozi Janka, koji se vraća u svoj rodni kraj ne bi li majci saopštio da planira da proda deo zemlje, gde je sahranjen njegov otac, te da s tim parama ode u Švajcarsku.

“Mislim da film i umetnost treba da se bave stvarima koje su nam važne i bitne, i da bude aktuelan u trenutku u kome živimo. Prva stvar koju sam doživeo kada sam pročitao scenario bila je poistovećivanje sa glavnim likom koji tokom čitavog filma razmišlja o tome da li da ode ili ostane”, objašnjava reditelj Pušić trudeći se da odgovori na pomenuto pitanje: “Zašto ste imali potrebu da snimite ovako depresivan film?”

“Kao drugo, mislim da film govori o ljudskoj sebičnosti, o tome da, a to je moj individualni doživljaj sveta, većina nas gleda samo svoja leđa, pokušava da čini samo svoj život boljim. Praveći film treba da osvestimo ljude da treba zajedno da budemo bolji, da razmišljamo o drugim ljudima”, kazao je Pušić dodajući da na kraju svega ne vidi razlog zbog kojeg ne bi trebalo praviti mračne filmove.

Gledaoci filma u prilici su da vide hvale vredne uloge Dare Džokić (Milica, Jankova majka) i Borisa Isakovića (Strahinja, komšija i prijatelj), koji su igrali i u pozorišnom “Odumiranju”. Uz pametno vučene rediteljske poteze i dovoljno prostora za svaku emociju i tišinu, oboje su pružili nezaboravne, neverovantno potresne i iskrene izvedbe.

Više ovde: http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=268&yyyy=2013&mm=08&dd=19&nav_id=744103