Govoreći o utiscima s festivala, čuvena glumica, između ostalog, kaže: „Iznenadilo me je koliko je iz večeri u veče gledalište puno, a to je velika stvar i znači mnogo toga“.
Na primer?
- S obzirom na okolnosti - nedostatak sredstava, a pre svega nedostatak razumevanja stvari i podrške - dobri festivali pa i filmovi postaju veliki kulturni incident. Tako brojno prisustvo publike je još jedna potvrda da je kultura prirodna čovekova potreba. Neću reći ništa novo, ali pitanje kulture jeste pitanje identiteta i mentalnog zdravlja ljudi, a to znači pitanje budućnosti. Ta brojna publika je i dokaz kvaliteta programa. Sinoć smo gledali kanskog pobednika „Blue is the warmest colour“. Vredelo ga je videti. Zaista. Film na maestralan način preispituje seksualnost, telesnost. Čini to krupnim planovima, eksplicitno, a potpuno je eliminisana vulgarnost.
Igrate u filmu Gorana Paskaljevića „Kad svane dan“, koji zatvara festival. Kako je izgledao vaš prvi susret s tom ulogom?
- Pohvalne kritike i nagrade koje je u svetu dobio film najbolje govore o njemu. Goran je, bez ikakve eksplicitne agresije, prepleo Drugi svetski rat i sadašnje vreme, stradanje Jevreja, stradanje ljudi, fašizam nekada i sad... Lik koji igram je jedna, da tako kažemo, obična žena koja živi na salašu. Ona i njen muž se sreću sa svim zlom koji su ratovi devedesetih doneli, ali se nisu poveli za zlom niti se zatrovali njime. Toplina i dobrota je bilo i ostalo njeno uporište.
Bez obzira na festivale i na leto, ne možemo da se ne pitamo šta nas čeka kada je o kulturi u Srbiji reč?
- I ja to isto pitam. Šta nam ostaje? Da se nadamo. Najvažnije je da ne pristanemo. Treba probijati te linije i brane koje nam se postavlju, probijati ih, prevazilaziti ili makar se provlačiti ispod njih. Jer način na koji oni koji o kulturi odlučuju ne daju novac, s jedne, i raspoređuju to novca što ima s druge strane jeste odraz načina mišljenja. Pitanje novca u kulturi je, pre svega, pitanje načina mišljenja.
Više ovde: http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/397566/Mira-Banjac-Kratko-pamcenje-je-nasa-tragedija
No comments:
Post a Comment