Ova scena posle prikazivanja filma Sonje Blagojević kao da je ponovila sve ono o čemu film govori. Dok su slušaoci na Kosovu i Metohiji upućeni na tu nekolicinu ljudi koji im jedini sa terena donose informacije, novinari svoj „aplauz“ vraćaju tim slušaocima, onima koji su, kao i oni , bez obzira na sve, tamo ostali. Njihov auditorijum postala je te večeri i publika u Sava centru, koja je aplauzom odala priznanje neumornom radijskom zvuku i ljudima.
Rediteljka, scenaristkinja i snimateljka Sonja Blagojević za B92 govori o tome kakve su vesti o Kosovu i Metohiji ovde i tamo, sa čim se suočavala i kakve emocije nosi sa snimanja.
Kako Vi vidite taj fenomen da je radio na Kosovu jedina spona između srpskih enklava?
Radio je žilav medij. Kada je sredina izolovana, tačnu informaciju možete dobiti samo sa terena. Te lokalne informacije su često presudne jer upućuju ljude na to šta treba da urade u određenom trenutku. Mreža „Kosma“ nastala je 2003. godine kada je sloboda kretanja bila još mnogo ograničenija i kada do ljudi nisu dolazile baš nikakve informacije. Ideja je bila da se dobiju mali lokalni glasovi i da se oni spoje u dnevnik „Kosme“ koji se emituje svakodnevno. Svake nedelje jedna od pet stanica iz mreže radi dnevnik, a dobija vesti i od ostalih članica. Do danas je ta mreža ostala maltene jedino što povezuje srpske sredine, bez obzira što su na tom prostoru prisutni i drugi mediji. Zanimljivo je i to da je KOSMA mreža svo to vreme, pa i danas, jedina zajednička proizvodna delatnost svih srpskih getoiziranih sredina.
Intervju u celini možete pročitati ovde: http://www.b92.net/kultura/intervjui.php?nav_category=1081&nav_id=701768
No comments:
Post a Comment