Ivica Dačić je prvi političar u Srbiji koji na kosovski problem gleda
otvorenih očiju. Političari prethodne vlade zaduženi za pregovore o
Kosovu odnosili su se prema ovoj temi kao deca koja zatvore oči i veruju
da ih drugi ne vide, kaže u razgovoru za „Blic” član Glavnog odbora
SPS, reditelj Srđan Dragojević.
Javnost je ponekad zapanjena pojedinim imenovanjima u kulturi. Dotiče li vas takvo kadriranje?
- Zašto bih bio zapanjen? DS je tokom osam godina vladavine na toliko mesta u kulturi postavila buljuk sasvim nekompetentnih ljudi, pa sada i najproblematičnija rešenja dođu kao osveženje. Znate, kada jedan moj kolega sada iz sveg glasa traži departizaciju Upravnog odbora „Filmskog centra” a u njemu su sedeli „poznati filmski stvaraoci” Goran Pitić i Borko Stefanović, inače, fini ljudi, to zvuči, najblaže rečeno, bizarno. Ili, pokvareno, pošto mu nisu smetale stranačke kolege.
U poslednje vreme vodi se debata gde su danas srpska kultura, kinematografija, film. Kakav je vaš utisak?
- Dao sam neke konkretne, razumne predloge kako da se unapredi stanje u kinematografiji. Utisak mi je da se mnoge stvari mogu dramatično popraviti uz dozu praktičnosti i dobre volje. Ovo se ne odnosi samo na film već na sve druge oblasti stvaralaštva. Vidite da su Hrvati počeli da dodeljuju jednokratne godišnje stipendije svojim književnicima koji za njih konkurišu s romanima koje nameravaju da napišu. To nije veliki novac, a ideja je fantastična. Verovatno bi dvadeset naših književnika godišnje mogli da na miru pišu svoja buduća dela po ceni jedne „studije izvodljivosti” koju su demokrate naručivale za svaku „tricu i kučinu” i bacale stotine hiljada evra. Talili se i prali novac.
Pre nedelju dana zatekao sam vas u Crnoj Gori, gde ste, kako ste mi rekli, tražili lokaciju za novi film. Kakvo ostvarenje planirate?
- Gle, napokon se setiste da postavite i neko pitanje vezano za film. Zahvalan sam, zaista. Pa evo, tačno je godinu dana kako pakujem film koji se zove „Bodljikavo prase”. Do sada smo za taj projekat dobili od fondova u tri zemlje, čekaju nas rezultati od još tri fonda. Neočekivano lako smo dobili od najvećeg nemačkog fonda, ali su nas naše drage kolege u Hrvatskoj i Makedoniji odbile. Uprkos, ili možda baš zbog uspeha „Parade”. Uspeh se na Balkanu ne prašta. Ništa strašno, doći ćemo tamo ponovo. Ako sam išta naučio u ovom poslu, to je strpljenje. Tako da znam da „Bodljikavo prase” neću započeti još najmanje godinu dana. Ali, malo mi je dosadno da čekam i da zavisim od drugih. Napisao sam scenario za jedan mali film koji se zove „Atomski zdesna” i planiram da ga snimam u Crnoj Gori, u septembru, mesec dana ukupno. To je, pojednostavljeno, priča o kapitalizmu u zemljama bivše Jugoslavije.
Intervju u celini možete pročitati na sajtu Blica: http://www.blic.rs/Vesti/Politika/374886/Srdjan-Dragojevic-Moramo-da-izbacimo-barabe-iz-nasih-zivota
- Zašto bih bio zapanjen? DS je tokom osam godina vladavine na toliko mesta u kulturi postavila buljuk sasvim nekompetentnih ljudi, pa sada i najproblematičnija rešenja dođu kao osveženje. Znate, kada jedan moj kolega sada iz sveg glasa traži departizaciju Upravnog odbora „Filmskog centra” a u njemu su sedeli „poznati filmski stvaraoci” Goran Pitić i Borko Stefanović, inače, fini ljudi, to zvuči, najblaže rečeno, bizarno. Ili, pokvareno, pošto mu nisu smetale stranačke kolege.
U poslednje vreme vodi se debata gde su danas srpska kultura, kinematografija, film. Kakav je vaš utisak?
- Dao sam neke konkretne, razumne predloge kako da se unapredi stanje u kinematografiji. Utisak mi je da se mnoge stvari mogu dramatično popraviti uz dozu praktičnosti i dobre volje. Ovo se ne odnosi samo na film već na sve druge oblasti stvaralaštva. Vidite da su Hrvati počeli da dodeljuju jednokratne godišnje stipendije svojim književnicima koji za njih konkurišu s romanima koje nameravaju da napišu. To nije veliki novac, a ideja je fantastična. Verovatno bi dvadeset naših književnika godišnje mogli da na miru pišu svoja buduća dela po ceni jedne „studije izvodljivosti” koju su demokrate naručivale za svaku „tricu i kučinu” i bacale stotine hiljada evra. Talili se i prali novac.
Pre nedelju dana zatekao sam vas u Crnoj Gori, gde ste, kako ste mi rekli, tražili lokaciju za novi film. Kakvo ostvarenje planirate?
- Gle, napokon se setiste da postavite i neko pitanje vezano za film. Zahvalan sam, zaista. Pa evo, tačno je godinu dana kako pakujem film koji se zove „Bodljikavo prase”. Do sada smo za taj projekat dobili od fondova u tri zemlje, čekaju nas rezultati od još tri fonda. Neočekivano lako smo dobili od najvećeg nemačkog fonda, ali su nas naše drage kolege u Hrvatskoj i Makedoniji odbile. Uprkos, ili možda baš zbog uspeha „Parade”. Uspeh se na Balkanu ne prašta. Ništa strašno, doći ćemo tamo ponovo. Ako sam išta naučio u ovom poslu, to je strpljenje. Tako da znam da „Bodljikavo prase” neću započeti još najmanje godinu dana. Ali, malo mi je dosadno da čekam i da zavisim od drugih. Napisao sam scenario za jedan mali film koji se zove „Atomski zdesna” i planiram da ga snimam u Crnoj Gori, u septembru, mesec dana ukupno. To je, pojednostavljeno, priča o kapitalizmu u zemljama bivše Jugoslavije.
Intervju u celini možete pročitati na sajtu Blica: http://www.blic.rs/Vesti/Politika/374886/Srdjan-Dragojevic-Moramo-da-izbacimo-barabe-iz-nasih-zivota
No comments:
Post a Comment