Kako vam mi ovde na Balkanu delujemo kada dođete iz jednog kosmopolitskog grada kakav je Njujork?
- Isto kao vama kada otputujete negde na duže pa se vratite. Prosto vidite stvari jasnije, i lepe i ružne. Slika je čistija i oštrija. Kada ste unutra, ne možete realno da sagledate svoje okruženje jer ste suviše blizu.
Šta konkretno vidite?
- Vidim da je sebičluk i agresivnost u gledanju samo sopstvenog interesa užasan problem našeg društva. Ne znam koliko još vremena treba da prođe pa da počnemo da vodimo računa jedni o drugima. A i pitanje je odakle to treba da dođe. Da li odozgo, od ljudi koji su na vlasti, ili od nas samih. Sve dok budemo mislili da neko drugi za nas treba nešto da uradi, to se desiti neće. Mi, mali ljudi moramo da shvatimo da smo mi u stvari važni i da smo mnogo važniji nego oni gore. Onog trenutka kada budemo shvatili da imamo moć, stvari će početi da se menjaju nabolje.
Utisak je da se stvorilo strašno beznađe u narodu jer, kažu, da sa svakim izborima na vlast dolaze sve gori i gori…
- Ne znam da li su jedni bolji ili gori od drugih, reč je o tome šta su uradili dok su bili tu gde jesu. Ne bih se bavio njima, oni me apsolutno ne zanimaju. Radi se o tome šta svako od nas kao individua može da promeni u svom mikrokosmosu. Znam da je ta pozicija u startu beskrajno nepravedna, ali to ne znači da smemo da prestanemo da pokušavamo. Jer, onog trenutka kad prestanemo da pokušavamo, mi smo se u stvari predali i tada je mnogo lakše da sa nama radi šta god ko hoće. Nije lako, ali nije ni nemoguće. Moraš da radiš na sebi, da budeš bolji, da bi mogao da zahtevaš od drugih da i oni budu drugačiji.
Šta ste vi uradili da biste bili bolji?
- Ja to pokušavam da radim svaki dan, što ne znači da sam u tome uspešan (smeh). Ali trudim se, nikada ne uzimam stvari zdravo za gotovo. Odavno sam naučio lekciju da ne verujem u ono što piše u novinama. Prosto, istinu tražim između redova, iz deset različitih novina, dvadeset televizija i radio-stanica… Živimo u vremenu kada su vesti ili komercijalizovane ili pod uticajem raznih interesnih ili političkih grupa. Informacije nikada nisu bile dostupnije, ali nikada nije bilo teže doći do istine.
Dobijate li pozive da igrate u domaćim filmovima u onoj meri u kojoj biste to želeli?
- Mislim da nijedan glumac ne dobija ponude u meri u kojoj bi želeo. Ali godine moje ozbiljne pauze, godine Snežanine i moje tišine, kada nas niko nije zvao da igramo, danas su prošlo vreme. Nas više ne zanima da čekamo hoće li nas neko pozvati ili ne. Oboje imamo dovoljno iskustva i potrebu da radimo, a iz toga se rađaju projekti koje mi sami isproduciramo, u pozorištu ili na filmu. U ovom trenutku imamo pet projekata u različitim fazama razvoja. U Americi postoji ozbiljna mogućnost da se od filma koji je uspešan zaradi novac. Kod nas je to gotovo nemoguće. Ako se zaradi novac na filmu to je ravno čudu!
Više ovde: http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/401107/Uliks-Fehmiu-Sebicluk-je-nas-najveci-problem
No comments:
Post a Comment